Istorija orhideja - II deo

     Otkricem novog sveta, neke druge vrste orhideja, pre svega epifite koje su do tada bile nepoznate, su predstavljene Evropi.

     U nekim starim Asteckim spisima pise kako je plod Vanile koriscen kao zacin za pice napravljeno od kakaa. I maje su takodje koristile Vanilu. 1510 godine su spanski konkvistadori doneli vanilu u Evropu.

     1522 godine, u medicinskoj knjizi ''Badianus' Manuscripts'' po prvi put u Zapadnoj literaturi, se pominje orhideja Vanila. Ova prva studija flore Juzne Amerike kaze da su se plodovi Vanile koristili kao zacin, i kao pice za dobro zdravlje.

     U delu ''Gerard's herbal'' (John Gerard, 1542-1612), obljavljenom 1597, orhideje su bile nazvane ''Satyrion feminina'' zato sto su smatrane satirovom hranom, i da one podsticu nezeljena ponasanja.

     1688 je Dzon Rej (John Ray) u svom delu ''Plantarium History'' opisao orhideju Disa uniflora kao najlepsu orhideju iz Juzne Afrike.

Disa uniflora

     1712 je Englebert Kaempfer, nemacki lekar, u delu nazvanom ''Amoenitatum escoticarun'' pomenuo, po prvi put, orhideju sa Istoka.

     1728 godine je obljavljena knjiga o orhidejama u Japanu, pod nazivom ''Igansai-ranpin''.

     1735, je Karl Von Line (Linnaeus), svetski botanicar, uspostavio ne samo prvu koherentnu identifikaciju biljaka (Prvo ime roda, pa zatim ime vrste) vec je postavio i linije razvitka zivih organizma, i zakone evolucije. U svojoj studiji pod nazivom ''Genera Plantarum'', koristi rec ''Orchidaceae'' (uzeto od ''Orkhis'') kako bi odvojio celu familiju orhideja. Ove studije su, dalje, bile pocetna tacka Darvinovim studijama.

     1763 godine je Line objavio spise u kojima je opisao stotinak vrsta orhideja, ali ih je nazivao ''Epidendrum'', posto su tropske orhideje bile poznate pod tim nazivom tada.

     1772 godine, Matsuoka objavljuje kinesku knjigu, koja je najverovatnije bila prevod japanske ''Igansai-ranpin''. U ovoj knjizi se pominju 6 vrsta orhideja.

     1830 godine, Dzon Lindlej (John Lindley), botanicar i taksonomista, je uradio prvu klasifikaciju orhideja. On je napisao puno knjiga o biljkama, ali proslavile su ga njegove knjige o orhidejama, ''The Genus and Species of Orchidaceae Plants'' (rodovi i vrste orhideja). Takodje je ostavio nedovrsenu knjigu pod nazivom ''Folia Orchidaceae'' koja se smatra za klasikom botanike, a on je poznat kao otac kultivacije orhideja.

     1862 godine, Darvin objavljuje knjigu pod nazivom ''Razna pomagala pomocu kojih orhideje oprasuju insekti'' (''The Various Contrivances By Which Orchids Are Fertilised By Insects''), koja je prvi i osnovni doprinos razumevanju i znanju o strategijama kojima ove vrste osiguravaju razmnozavanje.

     1877, Luis (Lewis) objavljuje knjigu ''Orhideje: Njihova struktura, istorija i kultivacija ''Orchids: Their Structure, history and cultivation''.

Istorija orhideja - I deo

     Iako se naucnici slazu da su orhideje na Zemlji nastale pre 120 miliona godina, istorija orhideja pocinje u Japanu i Kini, pre oko 3.000 - 4.000 godina.

     Kineska rec za orhideje (lan) se od tada pominje u Kineskoj biljnoj medicini pocev od tog vremena. Ipak, ne zna se tacno kada su ljudi poceli da ih uzgajaju, kao ni da li su gajene zbog njihove lepote, da li zbog medicine, ili iz obadva razloga.

     Prvi pisani nalazi poticu od Kineskog vladara, Sheng Nung, Kada je on dao savet za koriscenje Dendrobium orhideje u medicinske svrhe.

     Konfucije (551-479 pre nove ere) takodje pominje miris orhideja.

     U trecem veku, u jednom Kineskom rukopisu se pominju dve vrste orhideja, danas poznate pod nazivima Cymbidium ensifolium i Dendrobium moniliforme.

Cymbidium ensifolium

Dendrobium moniliforme

     U starim Kineskim spisima, koji poticu iz 290-370 godine nove ere, postoje direktne preporuke orhideja, od kojih su najcesce vrste iz rodova Vanda, Dendrobium i Cymbidium, od kojih je Cymbidium najcesce pominjan.

     U zapadnim zemljama, najstariji pronadjeni zapisi u kolima se pominju orhideje su zapisi Theophrastus-a, ucenika Aristotela, koji se smatra za oca botanike. Oko 300.god pre nove ere, u studiji nazvanoj 'Istraga biljaka' (Inquiry into Plants) pominje rec 'orkhis' da bi oznacio neke od vrsta teresticnih orhideja, a odatle potice naziv koji je dat celoj familiji (Orchidaceae). 'Orkhis' je grcka rec za testise, i iako je ovu rec prvi pomenuo, Theophrastus nije prvi koji je primetio povezanost izmedju korenovog sistema nekih teresticnih orhideja (koje rastu u Evropi, u umerenim zonama) i testisa. Cak i danas, te vrste su poznate pod istim nazivom (Orchis maculata, simia, mascula, spectabilis).

Orchis mascula

     Tokom prvog veka nove ere, u studiji pod nazivom 'Materia Medica', grcki lekar Dioscorides koji je operisao rimeke vojnike, napisao je informacije o 500 medicinskih biljaka, medju kojima su bile i dva varijeteta 'orchis' -a.

Orchis simia

     Tokom perioda izmedju 960. i 1279. godine (Dinastija Sung), napisano je dosta studija i rasprava o ovim biljklama u Kini.

Orchis mascula

Miltonia

     Hibridi Miltonia orhideja se cesto mogu naci u nasim cvecarama. Najzastupljeniji su beli i ciklama hibridi. Za pocetak, nekoliko reci o rodu Miltonia. Orhideje iz ovog roda poticu iz Brazila, a mogu se naci u sumama pored Atlantskog okeana. mada, neke vrste rastu i na severu Argentine.

Miltonia (Dr. Kay Gow 'Straw-Tears' X Pearl Ono 'Illiwai')

     Ovo su epifite orhideje, simpodijalnog rasta, i imaju pseudobulbe. Spadaju u grupu Oncidae. U ovoj grupi se nalaze i orhideje iz rodova Brassia, Miltoniopsis, Oncidium, Odontoglossum i druge. Rod Miltonia se cesto mesa sa rodom Miltoniopsis, ali njihova nega je potpuno drugacija.

Nepoznat Miltonia hibrid

     Dok Miltonia orhideje zahtevaju tople uslove tokom cele godine, Miltoniopsis orhideje rastu na vecim nadmorskim visinama, pa zahtevaju hladnije uslove. Orhideje iz roda Miltoniopsis poticu pre svega iz Kolumbije.

Miltonia Saint Helier 'Red Jewel'

Grupa Miltonia hibrida

     Miltonia hibridi se mogu gajiti na identican nacin kao i Phalaenopsis orhideje. Zahtevaju istu jacinu svetlosti, zalivanje, prihranu kao i supstrat. Razlika od Phalaenopsis orhideja je sto se razmnozavaju odvajanjem, kao i sve ostale orhideje simpodijalnog rasta. Takodje, odgovara im veca vlaznost vazduha, oko 70%. Kao i ostale orhideje, treba dosta voditi racuna da se ne prezalije, jer koren veoma lako truli.

     Na narednim slikama je, po meni, jedan od najlepsih Miltonia hibrida, mada jos nije bio kod nas u ponudi, koliko znam. U pitanju je Miltonia 'Sunset'

Miltonia 'Sunset'

Miltonia 'Sunset'

     Hibridi koje nalazimo kod nas mogu da poticu od roda Miltonia ili roda Miltoniopsis, kao i da budu mesavina ova dva hibrida, Posto je prakticno nemoguce odrediti tacan naziv hibrida, ukoliko na orhideji ne pise naziv, moze se primeniti nacin nege da se gaji kao Miltonia orhideje, dakle u toplim uslovima, pa ako ne cveta, izloziti je nizim temperaturama kako bi se cvetanje podstaklo.

Miltonia 'White summer'

Miltonia Breathless 'Florence'

     Jedana predivna vrsta, Miltonia regnellii var. xanthina

Miltonia regnellii var. xanthina hybrid

Za kraj, klip o hibridu Miltoniopsis Lennart Karl Gottling 'Red Rim'

Vanda (vrste L - P)

Nastavak pregleda vrsta iz roda Vanda.

     Vanda lamellata - Orhideja srednje velicine, zahteva tople uslove tokom cele godine. Potice sa Tajlanda, Bornea i Filipina, gde raste u sumama blizu nivoa mora, kao i na nadmorskim visinama do 300m. Cvetna stapka moze da nosi do 25 cvetova, velicine 4cm. Cvetovi su vostani, i imaju jak miris.

Vanda lamellata

Vanda lamellata

     Vanda lilacina - Raste na Tajlandu i Laosu, na nadmorskim visinama od 100 do 1000m. Ovo je mala orhideja sa uspravnim cvetnim stapkama, na kojima se nalazi oko 20 cvetova, velicine 2 do 2,5cm. Zahteva jaku svetlost, visoku vlaznost vazduha, tople uslove, kao i obilno zalivanje tokom cele godine.

Vanda lilacina

     Vanda limbata - Moze se naci na ostrvima Sulavesi i Java. Cveta leti, cvetovi su mirisni, velicine 5cm.

Vanda limbata

Vanda limbata

     Vanda liouvillei - Raste u Burmi, Tajlandu i Laosu. Cvetovi imaju slab miris, i velicine su 4cm.

Vanda liouvillei

Vanda liouvillei

     Vanda lombokensis - Raste u Indoneziji, cveta u kasno leto ili ranu jesen.

Vanda lombokensis 

     Vanda longitepala - Moze se naci u Mianmaru, na nadmorskim visinama od 1200 - 1500m. Mala je orhideja, sa cvetovima melicine 5cm.

Vanda longitepala 

     Vanda luzonica - raste na ostrvu Luzon na Filipinima, na nadmorskoj visini od 500m, velika je orhideja koja zahteva tople uslove tokom cele godine. Cveta u prolece, cvetovi su mirisni, i 6-7cm veliki.

Vanda luzonica

Vanda luzonica

     Vanda merrillii - Raste na Filipinima, na ostrvu Luzon, na nadmorskoj visini od 500m. Zahteva tople uslove tokom cele godine, i obilno zalivanje. Cveta u prolece, cvetovi su mirisni, dugotraji, i velicine 4-5cm.

Vanda merrillii

Vanda merrillii

Vanda merrillii

     Vanda metusalae - Moze se naci na ostrvu Sulavesi, u sumama na nadmorskim visinama od 100 - 600m, Cvetovi imaju slab miris, i velicine su 2-2,5cm.

Vanda metusalae

     Vanda parviflora - Raste u Mianmaru i Tajlandu, na nadmorskim visinama od 780 - 2000m, srednje je velicine, sa cvetovima 2 - 2,5cm. Na cvetnoj stapki moze biti od 5 do 20 mirisnih cvetova.

Vanda parviflora

Vanda parviflora

     Vanda petersiana - Moze se naci u Mianmaru i Vijetnamu, zahteva tople uslove tokom cele godine. Cveta u prolece.

Vanda petersiana 

     Vanda pumila - Mala orhideja koja raste od severne Indije, Butana, Kine, Vietnama do Sumatre. Moze se naci u listopadnim i polu-listopadnim sumama na nadmorskim visinama od 700 - 1400m, ali pojavljuje se i u drugacijim stanistima. Cvetovi su velicine 2,5 - 5cm. Najbolje uspeva ukoliko se tokom cele godine gaji u toplim uslovima, sa visokom vlaznoscu vazduha, i zahteva obilno zalivanje tokom cele godine.

Vanda pumila

Vanda pumila

(Tekst preuzet sa www.orchidspecies.com)

Gajenje Phalaenopsis hibrida - V deo

     U ovom, poslednjem, delu price o gajenju Phalaenopsis hibrida, bice price o odgovarajucim temperaturama, svetlosti, kao i zastiti orhideja od stetocina i bolesti.

Phalaenopsis 'Ice Dancer'

     Vrste Phalaenopsis orhideja, od kojih su kasnije raznim metodama dobijeni hibridi, rastu u tropskim i subtropskim sumama jugoistocne Azije. U ovim sumama se temperature krecu od 28 - 35 ^oC danju, i 20 - 24 ^oC nocu. Takodje, ove orhideje su epifite, i rastu na stablima i granama drveca u senci lisca visokih stabala. Kako bi uspesno gajili ove orhideje, treba tokom cele godine odrzavati tople uslove i da se nalaze na senovito mesto, zasticeno od direktnog sunca.

== TEMPERATURA i FAZE RASTA ==

     Postoje dve odvojene faze rasta Phalaenopsis orhideja: vegetativna faza i faza cvetanja. Tokom vegetativne faze, kada rastu novi listovi i koren, orhideji su potrebne vise temperature, oko 28 ^oC. Ukoliko se i desi da krene cvetna stapka na ovim visim temperaturama, obicno ce biti kratka, sa manjim brojem cvetova. U ovoj fazi, orhideji nace smetati visoke temperature, cak i 35  ^oC na nekoliko sati u toku dana, ako ima visu vlaznost vazduha, kao i supstrata. Biljke ne treba izlagati velikim i naglim promenama temperature, jer mogu izazvati ostecenje koje se manifestuje kao zute fleke na listovima.

Phalaenopsis Tying Shin Cupid 'Maria Teresa'

     Faza cvetanja pocinje kada temperature budu nize. Cvetanje podsticu temperature od 20 - 25  ^oC. Potrebno je da budu na ovim temperaturama 4 - 5 nedelje, kako bi se podstaklo cvetanje. Posle toga, temperature mogu da budu koji stepen vise ili nize, bez posledica po cvetanje. Cvetna stapka najcesce krece iz baze treceg lista od vrha biljke, mada ponekad i iz baze drugog, ili cetvrtog lista.

Phalaenopsis Tying Shin Cupid 'Maria Teresa'

     Visoke temperature tokom ove faze, mogu da nateraju biljku da na cvetnoj stapci naraste keiki (mlada biljka), zatim da otpadnu formirani pupoljci, ili moze cvetna stapka da stane sa rastom, pa da nastavi kada budu pogodnije temperature. Takodje, vise temperature mogu da uzrokuju da cvetna stapka bude duza, ali nema uticaj na velicinu cvetova. Temperature iznad 28  ^oC u ovom periodu mogu smanjiti broj cvetova. Cvetovi koji se otvore na visim temperaturama su tanji, i krace traju. Vreme potrebno od kada krene cvetna stapka dok se otvore prvi cvetovi, zavisi od velicine biljke, temperature, kao i od hibrida.

Phalaenopsis Brother Pico Striper

     Kod nas je moguce kupiti Phalaenopsis hibride u cvetu tokom cele godine. Medjutim, u kasnu jesen nize nocne temperature podsticu cvetanje. Ako je orhideja kupljena leti, bice potrebno godinu ili dve da se 'uklopi' u ove uslove. Vremenom, sve Phalaenopsis orhideje koje imamo u kolekciji ce cvetati u ovo vreme - cvetne stapke krecu novembra i decembra, a prvi cvetovi se otvaraju u januar. Zatim, od maja meseca krece rast listova i korena, sa dolaskom visih temperatura - ovim rasporedom rastu i cvetaju orhideje kod mene na prozorima.

== SVETLOST ==

     Svetlost je jedan od veoma bitnih faktora za rast i razvoj orhideja. Ukoliko se orhideja nalazi na tamnijem mestu, listovi ce biti tanji i duzi. Duzina izlozenosti svetloscu tokom dana nije odlucujuca za rast i razvoj biljke. Phalaenopsis hibridima najvise odgovara jacina svetlosti od oko 1000 fut-kandela, a treba izbegavati vise od 1500 fut-kandela.

Phalaenopsis hibridi

     U sustini, tokom leta, kada je veca jacina sunceve svetlosti, orhideja treba da bude u senci tokom celog dana. Zimi se moze dopustiti par sati direktne svetlosti, bez ostecenja. Listovi ne treba da budu ni mnogo tamni, ni svetli vec 'srednje' zelene boje. Ja, licno nisam za iznosenje Phalaenopsis orhideja leti napolje, vec nekih drugih vrsta na primer Cattleya,  mada nekima lepo uspevaju na ovaj nacin.

== BOLESTI i STETOCINE ==

== prevencija i suzbijanje ==

     Phalaenopsis hibridi mogu imati probleme sa istim stetocinama i bolestima kao i sve ostale sobne biljke, a tretman je isti kao i kod sobnih biljaka. Kako bi se sto vise sprecilo prenosenje bolesti sa jedne orhideje na drugu, i tako zastitile biljke, potrebno je sterilizovati sav alat koji koristimo prilikom njihovog gajenja. Na primer makaze, posto odsecemo trulo korenje na jednoj orhideji, treba ih sterilisati pre nego sto predjemo na drugu orhideju.

Phalaenopsis Mini Mark

     Sa porastom vlaznosti vazduha treba povecati i cirkulaciju vazduha, kako bi se sprecili gljivicni napadi na orhidejama. Takodje, ukoliko je biljka duze vremena suva, podloznija je napadu stetocina, kao i gljivicnjim oboljenjima. Isto vazi i za prezalivene orhideje, kojima je poceo da truli koren.

Phalaenopsis Mini Mark

     Dobra prevencija gljivicnih oboljenja je kada se biljke zalivaju ujutru, i voda sa listova, a pogotovo ako je dospela do sredista biljke i izmedju listova, ispari do veceri kada dolazi do pada temperature. Takodje, ne bi trebalo potapati nekoliko orhideja u istoj vodi, ili zalivati vise orhideja istom vodom, jer se tako mogu preneti na primer puzevi, kao i neka gljivicna oboljenja.

Nadam se da je ova serija postova o Phalaenopsis 

orhidejama bila korisna! Pozdrav, Aca

Gajenje Phalaenopsis hibrida - IV deo

== ZALIVANjE ==

     Uspesno gajenje orhideja zahteva paljivo i iskusno zalivanje. Tek vremeom se stekne navika kada treba zaliti orhideju. Da li treba zaliti orhideju, mozemo da odredimo pomocu vise pokazatelja:

Phalaenopsis Chih Shang's Stripes

1 - Tezina saksije - Kada je supstrat mokar (vlazan), saksija je teza, i obrnuto. Ovaj osecaj se vremenom stice, jer je svaka saksija razlicite tezine zbog razlicite velicine saksije, kao i biljke, i razlicitih tipova supstrata.

2 - Boja korena - Ovo je jedan od razloga zasto se orhideje sade u providnim saksijama. Mokar koren je kod Phalaenopsis orhideja, i kod vecnie drugih, zelene boje, dok je suv koren siv. Ovde pomaze i boja supstrata,  mada to vazi samo za neke supstrate. Ukoliko je mokar, supstrat je tamniji i obrnuto.

Boja korena - zelen koren je mokar, 

dok je siv koren suv.

3 - Cvrstina donjih listova orhideje - Ovaj pokazatelj ne vazi za sve orhideje, pre svega vazi za Phalaenopsis a moze pomoci i kod Vanda orhideja. Ukoliko je koren zdrav, a donji listovi meki na dodir, treba zaliti orhideju (Kazem zdrav koren, jer ukoliko orhideja izgubi koren, ili on pocne da truli, listovi ce biti meki, a zalivanjem ce se samo pogorsati situacija.)

4 - Vreme proteklo od proslog zalivanja - Takodje je potrebno da prodje vreme da se stekne i ova 'osobina'. Kod nekih biljaka moze da prodje samo par dana izmedju zalivanja, a kod nekih cak i mesec dana. Generalno, ukoliko orhideja cveta, vise vode joj je potrebno.

5 - Godisnje doba - Leti se cesce zalivaju, zimi redje. Ovde je odlucujuci faktor temperatura - na vecim temperaturama biljka koristi vise vode, a i supstrat se brze susi, i obrnuto.

     Korenje Phalaenopsis orhideja treba da se prosusi izmedju zalivanja. Ovo je orhideja monopodijalnog rasta, nema pseudobulbe, i duza susa moze da izazove probleme - opadanje pupoljaka, povecanja osetljivost na bolesti, opadanje listova. Kada zalijemo orhideju posle duzeg perioda suse, oporavak je spor, pogotovo kod vecih orhideja. Uopsteno, Phalaenopsis hibridi se najcesce zalivaju jednom u 7-10 dana, ali ovaj period moze da varira do cak 30 dana.

     Jos jednom : desava se da orhideji otpadaju pupoljci pre nego sto se otvore, ukoliko je supstrat suv. Redovnim zalivanjem ne dolazi do ovog problema.

Phalaenopsis hibrid

     Kako zaliti orhideju, zavisi od uslova u kojim ih negujemo, kao i sta nam vise odgovara. Postoje dva nacina za zalivanje - obicno zalivanje gde dopustamo da voda prodje kroz supstrat,  i potapanje saksije u ciniju sa vodom.

     Posto je supstrat orhideja krupije granulacije od zemlje, drenaza je mnogo bolja, voda brzo prodje kroz supstrat. Zato nekoliko puta treba da sipamo vodu kako bi supstratrat i koren upili vodu. Ukoliko potaopmo u ciiju sa vodom, potrabno je da odstoji desetak minuta. Nije problem ukoliko vam se slucajno desi da zaboravite, pa stoji u vodi sat vremena, ali je bitno da se to ne desava cesto.

Zalivanje Phalaenopsis orhideje

     Potapaje orhideje u vodu oduzima dosta vremena, pogotovo kada imamo veci broj orhideja, ali supstrat je ravomernije vlazan, i duzi je period izmedju zalivanja. Ukoliko zalivamo orhideje potapanjem, potrebno je da povremeno zalijemo vodom bez djubriva, da voda prodje kroz supstrat (obicno zalivanje), i na taj nacin se spere deo soli koje se vremenom nataloze u supstrat. Radi prevencije bolesti, trebalo bi svaku orhideju potopiti u posebnu vodu - ne koristiti istu vodu za vise orhideja.

     Kod svih orhideja monopodijalnog rasta, pa tako i kod Phalaenopsis orhideja, bitno je da ne dozvolimo da se voda zadrzi u sredistu listova, jer to moze da dovede do truljenje biljke kad padne temperatura. Ovo je posebno opasno zimi. Upravo iz ovog razloga se sve orhideje zalivaju ujutru ili preko dana, da bi se prosusile do veceri.

== VLAZNOST VAZDUHA ==

     Veoma je vazno odrzavanje vece vlaznosti vazduha, radi boljeg rasta i cvetanja orhideje. Vlaznost vazduha se u kuci moze pospesiti koriscenjem ovlazivaca vazduha, stavljanjem orhideje na podmetac sa vodom (saksija se nalazi iznad vode, i ni jedan deo biljke ne dodiruje vodu), kao i orosavanjem. Jos jednom: prilikom orosavanja voditi racuna da se voda ne zadrzi u sredistu biljke - orosavati prepodne, nikako uvece.

Grupa Phalaenopsis hibrida

     Potrebna vlaznost vazduha za odlican rast je 70 - 80%, ali hibridi dobro podnose nizu vlaznost.

== PRIHRANA ==

     Postoje posebna djubriva namenjena orhidejama, ali i koriscenje obicnog djubriva za cvetnice ili za lisnodekorative biljke ima odlicne rezultate. Najbolje bi bilo koristiti prihranu sa koncentracijom 10-10-10 ili 20-20-20. Uvek se koristi blazi rastvor nego sto pise na pakovanju. 1/4 ili 1/2 propisane koncentracije je najbolja.

Phalaenopsis Chain Xen 'Mapie'

     Orhideje se mogu prihranjivati svako drugo zalivanje, cak i cesce, jednom mesecno, ili po drugacijem rasporedu. Potrebno je s vremena na vreme propustiti vodu bez djubriva kroz supstrat, kako bi se sprale soli koje se vremenom nataloze - sto iz vode, sto iz djubriva.

 U narednom delu ce biti price o fazama 
rasta Phalaenopsis orhideja.