Danas sam zavrsio citanje jedne vrlo interesantne knjige o orhidejama, autora Frederika Bojla (Frederik Boyle (1841-1914)), pod nazivom ''O orhidejama - razgovor (caskanje)'' (''About orchids - a chat'') koja je izdata 1893. godine. Ilustracije su preuzete iz ove knjige.
Kroz celu knjigu se pisac usredsredjuje na pojedine orhideje koje on licno voli, dok ostale zanemaruje, jer smatra da nisu vredne pominjanja. Posebno mi je interesantno u ovoj knjizi kako se u to vreme dolazilo do orhideja, kao i to da su svi koji gaje, prikupljaju, istrazuju ili pisu o orhidejama muskarci. Veoma bitno je da Frederik Bojl kroz celu knjigu pominje to kako treba zastititi prirodna stanista orhideja, pominje staniste odredjenih Cattleya orhideja u Brazilu koja su pre dolaska evropljana bila prepuna biljaka, raznih vrsta, ali su zbog nekontrolisanog skupljanja ostala bez nijedne.
Takodje ukazuje na to kako je zbog nekih vrsta koje rastu visoko na drvecu ono seceno kako bi se doslo do orhideja, posto stanovnici tih zemalja nisu zeleli da se penju tako visoko. Pominje na hiljade i hiljade posecenih stabala. Pored toga, nazivi nekih orhideja su malo drugaciji. U to vreme su sve 'papucice' (Paphiopedilum, Phragmipedium, Cypripedium...) bile svrstavane pod jedan rod Cypripedium, dok su danas razdeljeni.
Takodje ukazuje na to kako je zbog nekih vrsta koje rastu visoko na drvecu ono seceno kako bi se doslo do orhideja, posto stanovnici tih zemalja nisu zeleli da se penju tako visoko. Pominje na hiljade i hiljade posecenih stabala. Pored toga, nazivi nekih orhideja su malo drugaciji. U to vreme su sve 'papucice' (Paphiopedilum, Phragmipedium, Cypripedium...) bile svrstavane pod jedan rod Cypripedium, dok su danas razdeljeni.
Knjiga je podeljena u devet dela, u kojima autor komentarise odredjene teme. U prvom delu knjige opisuje svoje bavljenje bastovanstvom, bastu koju uredjuje, kao i vrste biljaka za koje je najvise zainteresovan.
Zatim pise o tadasnjoj situaciji u prodaji orhideja, koja je veoma razlicita od danasnje. Nisu postojali uzgajivaci orhideja, mada se pominje potreba za time, za farmama orhideja u tropskim zemljama gde odredjene vrste rastu, kako bi se na taj nacin sacuvale vrste u prirodi. Postojala su dva osnovna nacina da tada kupite, li bolje receno, posedujete orhideju. Jedan je bio da sami odete ili da posaljete osobu kako bi ste prikupili orhideje iz prirode. Ekspedicije su posebna, veoma interesantna tema. Postojali su razni problemi prilikom ekspedicija - razne bolesti, kompeticija, nepoznati uslovi. Ali ipak je najteze bilo osigurati siguran transport sakupljenih biljaka do Engleske. Sam autor je nekoliko puta putovao po tropima, pominje put u Juznu Ameriku. Imao je dosta uspeha, ali i problema.
Drugi nacin da dodjete do orhideja, bio je da ih kupite na aukcijama. Postojale su firme koje salju istrazivace da za njih sakupljaju orhideje, pa kada se oni vrate sa ekspedisije, zakaze se aukcija. Pored njih, na aukcije su mogli da prodaju i ostali uzgajivaci. Cene su bile razlicite, i naravno, zavisile su od toga da li je orhideja retka ili nije. Pominju se razne price sa aukcija. Jedna od njih je kada je kupljena orhideja jeftino, pa kada je procvetala, pokazalo se da je veoma retka, i zatim je prodata za mnogo vise novca...
Treci deo knjige posvecen je orhidejama uopste, dok u cetvrtom, petom i sestom delu komentarise redom orhideje hladne klime, orhideje tople klime, i orhideje veoma tople klime. Zatim u sedmom delu komentarise nestanak orhideja u prirodi, zasta je krivo nekontrolisano prikupljanje, dok u osmom delu knjige pise o farmama orhideja.
Poslednji, deveti deo knjige posvecen je hibridizaciji orhideja. Komentarise o raznim uspesnim i neuspesnim pokusajima. Najvise pise o hibridizaciji Paphiopediluma, Pragmapediumima... Interesantno je to sto u to vreme nisu znali kako se 'seju' orhideje, nisu znali da je neophodna gljiva koja ce 'pomoci' semenu da proklija. Medjutim, u prirodi orhideje zive sa tim gljivama zajedno, a kako su orhideje tada donosene iz prirode, imale su ih u supstratima. Tako da su seme rasejali po supstratu, i tako dobijali sejance, koje su kasnije rasadili zasebno.
Vrste orhideja koje se najcesce pominju u knjizi su na prvom mestu Odontoglossum, zatim Paphiopedilum i Phragmapedium (u knjizi kao Cypripedium), Ocidium, a dosta manje Vanda, Angraecum, i druge.
Knjiga se moze naci na intermetu u pdf formatu, a na YouTube ima u audio formatu.
Treci deo knjige posvecen je orhidejama uopste, dok u cetvrtom, petom i sestom delu komentarise redom orhideje hladne klime, orhideje tople klime, i orhideje veoma tople klime. Zatim u sedmom delu komentarise nestanak orhideja u prirodi, zasta je krivo nekontrolisano prikupljanje, dok u osmom delu knjige pise o farmama orhideja.
Poslednji, deveti deo knjige posvecen je hibridizaciji orhideja. Komentarise o raznim uspesnim i neuspesnim pokusajima. Najvise pise o hibridizaciji Paphiopediluma, Pragmapediumima... Interesantno je to sto u to vreme nisu znali kako se 'seju' orhideje, nisu znali da je neophodna gljiva koja ce 'pomoci' semenu da proklija. Medjutim, u prirodi orhideje zive sa tim gljivama zajedno, a kako su orhideje tada donosene iz prirode, imale su ih u supstratima. Tako da su seme rasejali po supstratu, i tako dobijali sejance, koje su kasnije rasadili zasebno.
Vrste orhideja koje se najcesce pominju u knjizi su na prvom mestu Odontoglossum, zatim Paphiopedilum i Phragmapedium (u knjizi kao Cypripedium), Ocidium, a dosta manje Vanda, Angraecum, i druge.
Knjiga se moze naci na intermetu u pdf formatu, a na YouTube ima u audio formatu.
