Cattleya (nega)

     Rod Cattleya potice iz Juzne Amerike, i sadrzi oko 50 vrsta. Ovo je epifita orhideja, simpodijalnog rasta. Vrste su podeljene u dve grupe, u odnosu na broju listova koji rastu na jednoj pseudobulbi. Jednolisne Cattleya orhideje (unifoliate) imaju jedan list po pseudobulbi, dok dvolisne (bifoliate) imaju dva. U vecini slucajeva biljke sa jednim listom po pseudobulbi imaju par krupnih cvetova, dok one sa dva lista imaju vise sitnijih cvetova. Cattleya je epifita orhideja, simpodijalnog rasta.

Cattleya percivaliana

     Kod nas se mogu sresti hibridi ove vrste sa ostalim vrstama iz Cattleya grupe (Brassavola, Laelia, Rhyncolaelia, Sophronitis ...). Tako da ukoliko imamo orhideju sa nazivom Blc Alma Kee 'Tipmalee',  Blc je skraceno od  Brassolaeliocattleya sto je naziv za hibrid nastao izmedju orhideja Brassavola X Laelia X Cattleya. Sa druge strane, Potinara je naziv za grupu orhideja nastalu kompleksnim ukrstanjem ovih rodova. Na primer Potinara Hoku Gem je nastala ukrstanjem Slc. Tangerine Jewel i Bl. Richard Mueller.

Blc Alma Kee 'Tipmalee'

Potinara Hoku Gem 'Freckles'

     U narednom tekstu ce biti price o nezi hibrida koje mozemo naci kod nas, jer se oni gaje na slican nacin.

     Svetlost: potrebno je obezbediti dosta svetla, podnose i direktno suncevo svetlo, ali je najbolje da u podne budu u hladu. Odgovara im ista jacina svetlosti kao i Vanda orhidejama. Boja lista je dobar pokazatelj da li je jacina svetlosti odgovarajuca - ukoliko su listovi tamno zeleni orhideji treba vise svetlosti, a ako su previse svetli, ili pomalo zuti, onda biljka dobija previse svetlosti.

Staklena basta (korisnik salabat na sajtu flickr)

     Zalivanje: zavisi u mnogome od velicine biljke, supstrata, da li je leto ili zima... U svakom slucaju pustiti da se supstrat isusi izmedju zalivanja. Prihrana kao i za druge orhideje.

     Vlaznost vazduha: 50% do 80%. Na visim temperaturama je potrebno obezbediti vecu vlaznost vazduha, i obrnuto.

Lyonara Over Easy 'Sun Kissed' 

(Schombocattleya Jamaica Plenty and Laelia anceps v. alba)

     Temperatura gajenja: najniže izmedju 10^oC i 15 ^oC, a najviše do 26^oC. Ovo je idealna temperatura ali ne smeteju joj vise temperature (ja ih leti iznosim napolje).

     Supstrat: malo krupniji nego za Phalaenopsis, sacinjen od kore drveta, a mogu se dodati i drugi sastojci (perlit, mahovina...)

Cattleya Chocolate Drop

     Presadjivanje: kada u saksiji nema mesta za novi rast, ili kada je supstrat star. Sadi se tako da novi izdanak bude najdalje od ivice saksije, kako bi imalo mesta za naredan rast. Prilikom sadnje rizom ide na povrsinu supstrata, ili malo iznad njega - ne treba je zasaditi duboko.

Blc. King of Taiwan

     Razmnozavanje: odvajanjem izdanka kada krene rast, posle cvetanja. Potrebno je da imamo najmanje tri pseudobulbe po biljci, kako bi orhideja nastavila da raste normalno. Moze da se odvoji samo jedna pseudobulba sa delom rizoma, ali ce vise vremena proci dok novi izdaci porastu dovoljno veliki da cvetaju. 

Cattleya Black Jack 'Universal'

     Kako bi Cattleya cvetala, potrebno je obezbediti razliku izmedju dnevne i nocne temperature. Razlika treba da bude 5^oC, pa i neki stepen vise. Ja moje orhideje iznosim leti napolje, ispod drveta, gde imaju direktnu suncevu svetlost prepodne, do oko 11h. Tada se zaliva cesce. Unosim ih unutra tek kada nocne temperature padaju ispod 9^oC ili 10^oC. Na ovaj nacin izdanci lepo porastu, a razlika na kraju sezone pospesi cvetanje. Kada je hladno nocu treba voditi racuna da biljka ne bude mokra. Takodje, tada se zaliva manje. 

Lc. Caligula

     Za Cattleya orhideje nije veliki problem ako ostanu bez korena, jer ce novi izdanak da pusti korenje. U ovom slucaju, dok ne naraste novo korenje, redje se zaliva ali je potrebno cesce orosavanje, kako bi se povecala vlaznost.

Paraphalaenopsis

     Postoje 4 vrste u ovom rodu, i sve rastu na Borneu. Pre su ove vrste spadale u rod Phalaenopsis, ali su zbog posebnih osobina odvojene u poseban rod. U bliskom srodstvu su sa rodom Phalaenopsis, ali i sa ostalim Vandaceous orhidejama. Tako da se do nekog odredjenog nivoa mogu hibridizovati sa tim orhidejama.

Paraphalaenopsis labukensis

     Paraphalenopsis zahteva visoke temperature tokom cele godine. Ovo je epifita orhideja sa cevastim (iglicastim) listovima, ima padajuci rast, i trebalo bi da se gaji tako da cela biljka visi na dole. Cvetovi su kod svih vrsta mirisni, a najcesce cveta u prolece i rano leto na kratkim cvetnim stapkama. Moze se uspesno gajiti i na drvetu, kao i u saksiji ili drvenoj korpici. Supstrat treba da bude sacinjen od krupne kore. Sto se tice svetlosti, moze da uspeva dobro na istoj kolicini svetlosti kao i Phalaeopsis, mada ce bolje cvetati na malo jacoj svetlosti.

     Paraphalaenopsis denevei ima cvetove velicine 5cm, raste na visini oko 300m. Cvetna stapka je dugacka oko 15cm, i moze da nosi 5-13 mirisna cveta.

Paraphalaenopsis denevei

     Paraphalaenopsis labukensis raste na visinama od 500-1000m. Cvetovi su oko 6cm veliki i mirisu na cimet. Listovi mogu da dostignu duzinu od 2m.

Paraphalaenopsis labukensis

Paraphalaenopsis labukensis

Paraphalaenopsis labukensis

     Paraphalaenopsis laycockii je retka orhideja u prirodi, ima mirisne cvetove velike 7,5cm.

Paraphalaenopsis laycockii

Paraphalaenopsis laycockii

     Paraphalaenopsis serpentilingua raste u sezonskim mocvarnim sumama, u delimicnoj senci na nadmorskim visinama ispod 1000m. Ovo je mala orhideja, sa cvetovima oko 2,5cm.

Paraphalaenopsis serpentilingua 

Paraphalaenopsis serpentilingua 

     Ovo su neki od Paraphalaenopsis hibrida. Prvi je Pararenanthera Ng Chong Teng, a ovo su njegovi roditelji:

Generacija 1
   Paraphalaenopsis denevei × Renanthera Nancy Chandler
Generacija 2
   Renanthera Nancy Chandler = Renanthera storiei × Renanthera Brookie Chandler
Generacija 3
   Renanthera Brookie Chandler = Renanthera monachica × Renanthera storiei

Pararenanthera Ng Chong Teng

     Drugi je Paraphalaenopsis laycockii x Ascocenda Aroonsri Beauty. 

Paraphalaenopsis laycockii x Ascocenda Aroonsri Beauty

     I za kraj, hibrid Paravanda Mecca's Candy,  nastao ukrstanjem vrsta Paraphalaenopsis laycockii x Vanda teres.

 Paravanda Mecca's Candy

Vanda (vrste A-C )

     U ovom postu nece biti price o uzgajanju Vanda orhideja, vec cu predstaviti vrste iz ovog roda. Rod Vanda obuhvata oko 70 vrsta, koje su rasprostranjene od Indije na zapadu, preko jugoistocne Azije, do Severoistocne Australije na jugu, i Kine na severu. Sve Vanda orhideje su monopodijalnog rasta, najcesce epifite, mada ima i nekih litofitih i teresticnih.
     Ovaj rod se moze podeliti na dve grupe, u prvu spadaju one sa kaisastim listovima (takve srecemo kod nas), a u drugu vrste koje imaju iglicaste listive (terete leaf) cija je uloga da se smanji izlozena povrsina radi smanjenja gubitka vode.

Vanda alpina - Raste od Himalaja do juzne Kine, na nadmorskoj visini od 1200 do 2000m. Mala je orhideja, sa cvetovima 1,5-2cm velicine. Cveta u prolece i rano leto. Cvetna stapka je oko 2cm dugacka i ima 1 do 3 cveta.

Vanda alpina

Vanda arcuata - Velika orhideja koja raste na ostrvu Sulavesi u Indoneziji. Cvetovi su 4-5cm velicine i imaju miris vanile, cveta u zimu i prolece.

Vanda arcuata

Vanda arcuata

Vanda bensonii - Moze se naci u Mianmaru, Tajlandu, u listopadim sumama. Zahteva visoke temperature tokom cele godine, a biljka je male do srednje velicine. Cvetovi su 5cm, mirisni, i nalaze se na uspravnoj cvetoj stapki koja moze da dostigne duzinu od 45cm i ima 10-20 cvetova. Cveta najcesce u prolece, ali moze i u drugo doba godine.

Vanda bensonii

Vanda bicolor - U prirodi raste od istocnih Himalaja do Mianmara, na nadmorskoj visini od 700 do 2000m. Cvetovi su veliki 4-5cm.

Vanda bicolor

Vanda bidupensis - Cvetovi su oko 1cm, mirisni, biljka je male do srednje velicie. Raste u Vijetnamu.

Vanda bidupensis

Vanda bidupensis

Vanda brunnea - Moze se naci od Indije do Kine, na ivicama suma, na nadmorskim visinama 800-1550m. Cvetovi su mirisni, oko 2cm.

Vanda brunnea

Vanda celebica - Raste na ostrvu Sulavesi, na nadmorskim visinama od 500-600m. Cvetovi su 3-4cm. Za ovu vrstu se smatralo da je izumrela u prirodi, posto je zadnji put vidjena 1910. godine, ali je skoro ponovo otkrivena.

Vanda celebica

Vanda chlorosantha - Raste u Butanu, mala je orhideja i zahteva hladne uslove.

Vanda chlorosantha

Vanda coerulea - Ova vrsta je zasluzna za Vanda hibride koji imaju plave cvetove. Raste u Idiji, Burmi i Tajlandu na visinama od 800-1700m. U prirodi je veoma retka. Spada u orhideje hladne klime i moze da podnese stepen-dva ispod 0^oC. Cveta zimi, a cvetovi su oko 10cm. Ova vrsta ima 'uvrnute' latice.

Vanda coerulea

Vanda coerulea

Vanda coerulea

Vanda coerulescens - Raste od Indije do Tajlanda, na visinama od 300-1200m. Cvetovi su oko 3cm veliki, a cvetna stapka je dugacka do 60cm i ima 15 i vise cveta.

Vanda coerulescens

Vanda coerulescens

Vanda concolor - Moze se naci u juznoj Kini i severom Vijetnamu. Epifita i litofita orhideja, raste na ivicama suma na nadmorskim visinama od 700-1600m. Mala je orhideja, cvetovi su 3-4cm, mirisni.

Vanda concolor 

Vanda cristata - Raste na nadmorskoj visini od 600-2300m, u Bangladesu, Indiji, Nepalu, Butanu i Kini. Cvetovi su mirisni, velicine 2,5-5cm. Cveta u prolece i leto.

Vanda cristata

Vanda cristata

(Tekst preuzet sa www.orchidspecies.com)

Dracula

     Ovaj rod obuhvata oko 125 vrsta, koje se mogu naci u Juznoj i Centralnoj Americi. Epifita je orhideja, raste na velikim nadmorskim visinama, tako da sve zahtevaju hladne uslove. Ove orhideje su dugo spadale u rod Masdevallia, jer su biljke skoro iste, a cvetovi slicni. 1978. godine su ove orhideje prebacee u rod Dracula. Razlike zbog cega je doslo do ovoga su te sto orhideje iz roda Dracula imaju vecu usnicu koja se kod nekih vrsta pomera, ali i zato sto izdanci imaju tanje 'stablo'. Naziv Dracula u prevodu sa latinskog znaci 'mali zmaj'.

Dracula sodiroi

Dracula sodiroi

     Cvet ima oblik trougla, koga cine spoljne latice. U sredini se nalazi usnica, pored koje su dve veoma male latice. Zbog dlacica na cvetu, oblika i boje usnice, ovi cvetovi podsecaju na gljive. Tako je nastala teorija da je ustvari svrha cvetova da oponasaju gljive, radi oprasivanja. Vecina vrsta ima usicu koja se pomera na dodir, dok su neke vremenom izgubile ovu osobinu.

Dracula robledorum 'Jim Nybakken'

Dracula vespertilio

     Kod vecine vrsta cvetna stapka izlazi iz dna saksije i raste na dole, pa je potrebno posaditi ih u neku vrstu korpice, kako bi mogla da procveta. Nega ovih orhideja je skoro ista kao i onih iz roda Masdevallia, samo sto skoro sve Dracula orhideje zahtevaju nize temperature tokom cele godine, 15-23^oC danju, i 10-15 ^oC nocu (za razliku od Masdevallia gde postoje vrste koje se gaje na vecim temperaturama). Treba izbegavati temperature iznad 27^oC.

Dracula vampira

Dracula hirtzii 'J&L's Gold'

     Ove orhideje rastu u kisnim sumama na oko 2000m nadmorske visine. U ovim sumama je velika vlaznost tokom cele godine, i do orhideja ne dolazi jako sunce. Tako da je potrebno da se odrzava vlaznost supstrata, ne dozvoliti da se osusi potpuno nikada, kao i visoku vlazost vazduha. Supstrat se pravi od sitne kore, mahovine i kokosovih vlakna. Takodje, potrebno je obezbediti kisnicu za zalivanje, jer su veoma osetljive na soli iz vode. Treba voditi racuna i prilikom prihranjivanja, retko dodati veoma malo djubriva u vodu za zalivanje. Odgovara im djubrivo koje ima visoki procenat azota.

Dracula felix

     Da bi uspesno gajili Dracula orhideje, zaista je potrebno obezbediti joj posebne uslove. U kolekciji koju cine orhideje tople klime moze da raste ali usporeno, sa manjim izdancima, i najverovatnije nece cvetati. Medjutim ako joj se ispune uslovi, nagradice vas brzim rastom i spektakularnim cvetovima.

Dracula bella

Dracula hirtzii

Dendrobium: grupa Calcarifera

     Grupa Calcarifera: Oko 50 do 60 vrsta spada u ovu grupu. U zavisnosti od vrste imaju pojedinacne cvetove ili padajuce cvetne stapke. Vecina zahteva umerene uslove, i direktnu suncevu svetlost ili blagu senku.

Dendrobium yeageri

Dendrobium cymboglossum

     Dendrobium amethystoglossum je velika orhideja koja raste na Filipinima, na visini od oko 1400m. Najcesce je litofita, raste na stenama prekrivenih mahovinom. Pseudobulbe mogu dostici visinu od 50 do 80cm. Na njima se obrazuju nekoliko cvetnih stapki, u vecini slucajeva tek kada opadnu listovi. Stare pseudobulbe mogu da stvaraju cvetne stapke i narednih godina.

Dendrobium amethystoglossum

     Cvetna stapka je padajuca, 20-ak cm i moze da ima do 40 cvetova. Cvetovi su mirisni, oko 3cm velicine. Tokom sezone rasta potrebno je obilno zalivanje, a zimi redje. Zimi je takodje potrebno da se obezbede nize temperature kako bi se postaklo cvetanje.

Dendrobium amethystoglossum

     Dendrobium chameleon je litofita i epifita orhideja koja raste na Filipinima, Tajlandu i u Kini na visinama od 600 do 100m. Zahteva hladne do umerene uslove i delimicnu senku. Pseudobulbe su padajuce, do 60 cm dugacke. Boja cveta cesto varira od bele do zute, sa izrazenom zelenom, crvenom ili ljubicastom nervaturom.

Dendrobium chameleon

Dendrobium chameleon

Dendrobium chameleon

     Dendrobium crocatum potice iz Malezije i Tajlanda, i moze se naci u sumama na niskim nadmorskim visinama. Zahteva tople uslove, za vreme rasta joj je potrebna velika kolicina vode i prihrane. Tokom zime se smanjuje zalivanje. Potrebna je blaga senka. Cvetovi su narandzasti, oko 3cm velicine. 

Dendrobium crocatum

     Dendrobium rantii raste samo na ostrvu Sulavesi u Indoneziji, u planinskim sumama na nadmorskoj visini od 1000 do 1600m. Cvetna stapka nosi 1 do 8 cvetova velicine 2cm. U prirodi je veoma retka.

Dendrobium rantii 

     Dendrobium victoria-reginae je orhideja srednje velicine, potice sa Filipina, i raste na nadmorskim visinama od 1300 do 2700m. Zahteva umerene uslove tokom cele godine, i potrebno je da se zaliva konstantno tokom cele godine. Pseudobulbe su karakteristicne po tome sto se granaju. Ponekad se za ove grane moze misliti da su keiki, ali razlika je u tome sto one ne proizvode koren. Broj cvetova po jednom okcu je najcesce 1 do 4, a njihova boja varira od tamno roze do plave. Velicina cveta je oko 2,5cm. 

Dendrobium victoria-reginae

Dendrobium victoria-reginae

Dendrobium victoria-reginae

     Nekoliko vrsta iz ove grupe je otkriveno u periodu od 2008 do 2011 godine. Neke od njih su Dendrobium dianae otkriven 2010. godine. i Dendrobium flos-wanua otkriven 2011. godine. 

Dendrobium dianae

Dendrobium flos-wanua