Cuitlauzina

     Rod Cuitlauzina (mislim da se cita kvi-tlo-zi-na) obuhvata 5 vrsta, koje su rasprostranjene od Meksina do Paname. Najpoznatija vrsta iz ovog roda je Cuitlauzina pendula. Ima sjajan clanak o ovoj vrsti na sajtu www.aosforum.org, a ceo link cu ostaviti na kraju ovog posta.

Cuitlauzina pendula

     Cuitlauzina pendula (danasnji naziv) je otkrivena i prvi put opisana 1825. godine kao Cuitlauzina pendula. Zatim je ime promenjeno 1839. godine u Oncidium galeottianum, kada je ponovo skupljena u prirodi, i procvetala kod kolekcionara Van der Maelen-a u Belgiji. Tih godina se opisuje kao Oncidium galeottianum, najverovatnije zato sto je prvi opis biljke iz 1825. godine bio samo tekstualni, bez ilustracije.

Cuitlauzina pendula

Cuitlauzina pendula

     Zatim je engleski botanicar John Lindley 1842. godine kada je video ovu vrstu opisao kao Odontoglossum citrosmum, iako je znao za postojanje slicne vrste. Medjutim, on je prvi ukazao na to da bi se ova vrsta trebala izdvojiti iz roda Odontoglossum u zaseban rod. U medjuvremenu su opisani i varijeteti ove vrste, kao sto je na primer Odontoglossum citrosum var. devansayeanum. 1855. godine,  francuski botanicar Charles Lemaire je ovu vrstu stavio u novi rod koji je nazvao Lichterveldia, a vrstu Lichterveldia lindleyi var. rosellum. Konacno, 2003. godine, posle laboratorijskih analiza, ova vrsta je nazvana Cuitlauzina pendula, kako je i bio njen naziv kada je otkrivena.

Cuitlauzina pendula

     Cuitlauzina pendula se gaji na isti nacin kao orhideje iz roda Odontoglossum. Ovo je orhideja male do srednje velicine, koja raste u Meksiku u sumama na nadmorskim visinama od 1400-220m. Epifita je orhideja simpodijalnog rasta. Spada u orhideje hladne klime, i zahteva temperature od oko 25 ^oC danju i 15 ^oC nocu. Moze da podnese temperature do 5 ^oC. Zimi je potrebno obezbediti period mirovanja sa nizim temperaturama i veoma malo zalivanja. Ovaj period podstice cvetanje. Tek kada krene da raste novi izdanak, krece zalivanje i prihrana. Tokom perioda rasta, redovno zalivati i prihranjivati. Cvetovi su velicine 5cm, i imaju jak miris limuna. Cvetna stapka je padajuca, ponekad se grana.

Cuitlauzina pendula u prirodi

Cuitlauzina pendula u prirodi

Cuitlauzina pendula u prirodi

     Takodje posle laboratorijskih analiza iz  2003. godine u rod Cuitlauzina su prebacene jos cetiri vrste orhideja iz drugih rodova:


◆ Cuitlauzina candida (sinonimi Oncidium candidum i Palumbina candida)
◆ Cuitlauzina egertonii (sinonimi Odontoglossum egertonii i Osmoglossum egertonii)
◆ Cuitlauzina convallarioides (sinonim Osmoglossum convallarioides)
◆ Cuitlauzina pulchella (sinonimi Odontoglossum pulchellum i Osmoglossum pulchellum)


     Tako da ovaj rod sada obuhvata ukupno 5 vrsta.

Cuitlauzina candida

Cuitlauzina candida

Cuitlauzina convallarioides

     Cuitlauzina egertonii raste u planinskim sumama od Meksika do Kostarike na nadmorskim visinama od 1500 do 2500m. Cvetovi su 5cm veliki, i imaju miris limuna.

Cuitlauzina egertonii

Cuitlauzina egertonii

     Cuitlauzina pulchella raste takodje od Meksika do Kostarike, na nadmorskoj visini od 1200 - 2600m. Cvetovi su mirisni, velicine 4cm.

Cuitlauzina pulchella

Cuitlauzina pulchella

Link za clanak
 ''Cuitlauzina pendula - History and Culture of an Orchid Described in 1825''

http://www.aosforum.org/pdf/cuitlauzina_pendula.pdf

Coelogyne usitana

     Rod Coelogyne potice iz jugoistocne Azije i obuhvata oko 200 vrsta. One se gaje na razlicite nacine, u zavisnosti od tipa klime iz koje poticu. Sve vrste su simpodijanog rasta, najveci deo su epifite dok postoje i neke terofite i litofite Coelogyne orhideje. U narednom tekstu ce biti price o vrsti Coelogyne usitana (sve slike u ovom postu su slike ove vrste).

     Coelogyne usitana se moze naci jedino na ostrvu Mindanao, na Filipinima, na nadmorskoj visini od 800m. Otkrivena je 2001. godine. Biljka je male do srednje velicine, i zahteva tople uslove tokom cele godine. Svaka pseudobulba ima po jedan list.

     Cvetna sezona traje od proleca do leta (to je vreme kada krece nova cvetna stapka). Cvet je mirisan, velicine 7cm. Cvetna stapka se pojavljuje iz nove pseudobulbe. Zanimljiva osobina ove orhideje je da kada jedan cvet precveta, otvara se novi a jedna cvetna stapka moze da cveta i 2 do 3 godine. Cvetna stapka je padajuca, a cvetovi su okrenuti na dole.

     Sto se nege tice, zahteva delimicnu senku, leti obilno zalivanje a tokom zime manje. Sadi se u koru srednje velicine. Najcesce se drzi okacena zbog cvetnih stapki.

     Na naredne dve slike je Coelogyne usitana korisnika Pete sa foruma www.slippertalk.com koja je u cvetu vise od 3 godine.

Phaius

     Ovaj rod obuhvata oko 30 vrsta, koje su rasprostranjene od Madagaskara, preko Filipina do pacifickih ostrva. Vecina orhideja su veoma velike, ali ima i manjih vrsta. Skoro sve vrste su teresticne, dok su samo nekoliko epifite orhideje. Simpodijalnog je rasta, sa malim pseudobulbama.  Vrste iz roda Phaius koje rastu na Madagaskaru su nekada bile odvojene u zaseban rod Gastorchis.

Phaius australis

Phaius luteus (Gastrorchis lutea)

     Cvetna stapka izlazi iz dna pseudobulbe, uspravnog je rasta, a cvetovi se nalaze na njenom vrhu. Sve vrste zahtevaju senku, a sto se zalivaja tice imaju skoro iste zahteve. Nemaju period mirovanja, zalivaju se isto tokom cele godine.

Phaius (Gastrorchis) humblotii

Phaius (Gastrorchis) humblotii

     Phaius tankervilliae je orhideja koja se najcesce gaji iz ovog roda. Listovi mogu da dostignu visinu od 1m. Cvetna stapka dostize visinu od 1,3m, nosi 10-20 mirisna cveta koji se pojavljuju u toku proleca i leta. Najvise mu odgovara dnevna temperatura od 18-24^oC i nocna od 13-15^oC.

Phaius tankervilliae

Phaius tankervilliae

Na naredoj slici se vidi velicina ove biljke, prilikom presadjivanja (korisnik Frank Siebach na sajtu Flickr).

Phaius tankervilliae

     Jedna od najvecih orhideja iz ovog roda je Phaius callosus koji raste u Maleziji, na Borneu, Javi, Sumatri i Sulavesi u planinskim sumama na nadmorskoj visini od 100-1800m. Cvet je veliki 10cm.

 Phaius callosus

 Phaius callosus

Jos neke od orhideja iz roda Phaius:

Phaius flavus

Phaius flavus

Phaius (Gastrorchis) tuberculosa

Phaius wallichii

Phaius (Gastrorchis) francoisii

     Za kraj hibrid Phaius Microburst 'Orchtoberfest' AM/AOS nastao urstanjem Phaius tankervilleae i Phaius (Gastorchis) pulcher.

Phaius Microburst 'Orchtoberfest' AM/AOS

Laelia - grupa Parviflorae

     Pravi je 'haos' u imenovanju ove grupe orhideja. U naslovu je samo jedan od njih. Radi se o grupi litofitih orhideja iz Brazila, koje su premestane puno puta iz jednog roda u drugi.

Laelia itambana

Laelia itambana

     U vreme kada su otkrivane, spadale su u rod Laelia, kao posebna grupa. Inace, rod Laelia se sastojao od 7 grupa od kojih se 3 grupe mogu naci u Meksiku, a ostale 4 u Brazilu. Mada, nikada nije postojala vazna osobina koja povezuje Meksicke i Brazilske vrste. Grupa Parviflorae je iz Brazila i od uvek je bila jasno podeljena od ostalih.

Laelia reginae

Laelia cinnabarina

     Zatim su 2000. godine uradjene prve DNK analize, i po njima su Laelia orhideje podeljene u dva roda. Sve brazilske vrste su prebacene u rod Sophronitis, dok su u rod Laelia ostale samo vrste iz centralne Amerike. Potom su orhideje o kojima je ovde rec (nekada grupa Parviflorae) izdvojene u zaseban rod Hoffmannseggella jer se dosta razlikuju od ostalih vrsta.

Laelia liliputana

Laelia cardimii

     Medjutim, ovde nije kraj njihovog premestanja. Na svetskoj konferenciji orhideja (World Orchid Conference) 2008. godine bilo je diskusije sta raditi sa ovim rodovima. Jedna od opcija je bila da se za sve te vrste naprave posebni rodovi, ili da se sve stave u rod Cattleya, pa da se podele u posebne podrodove i grupe. Na kraju su prebacee sve u rod Cattleya, tako da taj rod sada sadrzi duplo vise vrsta nego ranije. Jos jedan od razloga za ovaj prenos je da se uproste imena hibrida, kojih je sve vise.

Laelia gloedeniana

Laelia pfisteri

     Prenosenje vrsta iz jedan rod u drugi je uvek bilo problematicno. Ovo vodi u stvaranje vise sionima za jednu vrstu. Ipak, trebace vremena dok ta imena zazive jer svaki uzgajivac ima pravo da koristi sinoim koji on smatra da treba. Za grupu orhideja o kojima je ovde rec, naziv Laelia je onaj koji se najduze zadrzao i koji se i dalje najvise koristi.

Laelia milleri

Laelia milleri

Laelia milleri

     U ovu grupu spadaju oko 40 vrsta orhideja koje rastu u Brazilu. Vecina vrsta su veoma male orhideje. Na engleskom se ova grupa naziva 'Rupiculous Laelia' sto u prevodu znaci litofite Laelia orhideje - orhideje koje rastu na stenama.

Laelia lucasiana

Laelia sanguiloba

     Sto se nege tice, ne razlikuju se mnogo od ostalih Cattleya orhideja. Mogu da podnesu mnogo sunca, ali im ipak odgovara nesto manje - da su deo dana na direktnom suncu, a deo u senci. Supstrat moze da bude sacinjen od kore drveta, neki ih gaje u mahovini, medjutim najbolji rezultati se postizu koriscenjem parcica kamenja. Ne odgovara im cesto presadjivanje pa je potrebno posaditi ih u malo vece saksije.

Laelia verboonenii

     U njihovom prirodnom stanistu se desava da prodje nekoliko meseci bez kise, medjutim odgovara im redovno zalivanje tokom cele godine. Ucestalost zalivanja zavisi od suopstrata, doba godine, velicine biljke... ali najcesce se zalivaju 2-3 puta nedeljno. Sto se tice prihrane, nije im potrebna kako bi normalno rasle i cvetale. Mada, treba dodati povremeno malo prihrane u vodu za zalivanje.

Laelia mantiqueirae

Laelia kautskyana

     Neke od najcesce gajenih orhideja iz ove grupe su Laelia angereri, Laelia bradei, Laelia briegeri, Laelia endsfeldzii, Laelia kettieana, Laelia longipes, Laelia liliputana, Laelia rupestris, Laelia sanguiloba...

Laelia rupestris