Knjiga ''O orhidejama'' - Frederik Bojl

     Danas sam zavrsio citanje jedne vrlo interesantne knjige o orhidejama, autora Frederika Bojla (Frederik Boyle (1841-1914)), pod nazivom ''O orhidejama - razgovor (caskanje)'' (''About orchids - a chat'') koja je izdata 1893. godine. Ilustracije su preuzete iz ove knjige.

   Kroz celu knjigu se pisac usredsredjuje na pojedine orhideje koje on licno voli, dok ostale zanemaruje, jer smatra da nisu vredne pominjanja. Posebno mi je interesantno u ovoj knjizi kako se u to vreme dolazilo do orhideja, kao i to da su svi koji gaje, prikupljaju, istrazuju ili pisu o orhidejama muskarci. Veoma bitno je da Frederik Bojl kroz celu knjigu pominje to kako treba zastititi prirodna stanista orhideja, pominje staniste odredjenih Cattleya orhideja u Brazilu koja su pre dolaska evropljana bila prepuna biljaka, raznih vrsta, ali su zbog nekontrolisanog skupljanja ostala bez nijedne.

     Takodje ukazuje na to kako je zbog nekih vrsta koje rastu visoko na drvecu ono seceno kako bi se doslo do orhideja, posto stanovnici tih zemalja nisu zeleli da se penju tako visoko. Pominje na hiljade i hiljade posecenih stabala. Pored toga, nazivi nekih orhideja su malo drugaciji. U to vreme su sve 'papucice' (Paphiopedilum, Phragmipedium, Cypripedium...) bile svrstavane pod jedan rod Cypripedium, dok su danas razdeljeni. 

     Knjiga je podeljena u devet dela, u kojima autor komentarise odredjene teme. U prvom delu knjige opisuje svoje bavljenje bastovanstvom, bastu koju uredjuje, kao i vrste biljaka za koje je najvise zainteresovan. 

     Zatim pise o tadasnjoj situaciji u prodaji orhideja, koja je veoma razlicita od danasnje. Nisu postojali uzgajivaci orhideja, mada se pominje potreba za time, za farmama orhideja u tropskim zemljama gde odredjene vrste rastu, kako bi se na taj nacin sacuvale vrste u prirodi. Postojala su dva osnovna nacina da tada kupite, li bolje receno, posedujete orhideju. Jedan je bio da sami odete ili da posaljete osobu kako bi ste prikupili orhideje iz prirode. Ekspedicije su posebna, veoma interesantna tema. Postojali su razni problemi prilikom ekspedicija - razne bolesti, kompeticija, nepoznati uslovi. Ali ipak je najteze bilo osigurati siguran transport sakupljenih biljaka do Engleske. Sam autor je nekoliko puta putovao po tropima, pominje put u Juznu Ameriku. Imao je dosta uspeha, ali i problema. 

     Drugi nacin da dodjete do orhideja, bio je da ih kupite na aukcijama. Postojale su firme koje salju istrazivace da za njih sakupljaju orhideje, pa kada se oni vrate sa ekspedisije, zakaze se aukcija. Pored njih, na aukcije su mogli da prodaju i ostali uzgajivaci. Cene su bile razlicite, i naravno, zavisile su od toga da li je orhideja retka ili nije. Pominju se razne price sa aukcija. Jedna od njih je kada je  kupljena orhideja jeftino, pa kada je procvetala, pokazalo se da je veoma retka, i zatim je prodata za mnogo vise novca...

    Treci deo knjige posvecen je orhidejama uopste, dok u cetvrtom, petom i sestom delu komentarise redom orhideje hladne klime, orhideje tople klime, i orhideje veoma tople klime. Zatim u sedmom delu komentarise nestanak orhideja u prirodi, zasta je krivo nekontrolisano prikupljanje, dok u osmom delu knjige pise o farmama orhideja.

     Poslednji, deveti deo knjige posvecen je hibridizaciji orhideja. Komentarise o raznim uspesnim i neuspesnim pokusajima. Najvise pise o hibridizaciji Paphiopediluma, Pragmapediumima... Interesantno je to sto u to vreme nisu znali kako se 'seju' orhideje, nisu znali da je neophodna gljiva koja ce 'pomoci' semenu da proklija. Medjutim, u prirodi orhideje zive sa tim gljivama zajedno, a kako su orhideje tada donosene iz prirode, imale su ih u supstratima. Tako da su seme rasejali po supstratu, i tako dobijali sejance, koje su kasnije rasadili zasebno.

     Vrste orhideja koje se najcesce pominju u knjizi su na prvom mestu Odontoglossum, zatim Paphiopedilum i Phragmapedium (u knjizi kao Cypripedium), Ocidium, a dosta manje Vanda, Angraecum, i druge.

     Knjiga se moze naci na intermetu u pdf formatu, a na YouTube ima u audio formatu.

Encyclia

     Naziv ovog roda orhideja potice od grcke reci 'enkykleomi' sto znaci 'okruzivati', i ukazuje na delove usnice koji okruzuju stubac (na kome se nalaze stigma i polinija - zenski i muski reproduktivni organi). Rod Encyclia obuhvata vise od 240 vrsta, sa veoma razlicitim oblicima i velicina cvetova. Dok su neki cvetovi veliki, drugi su veoma sitni i neugledni, medjutim vecina vrsta mirisu.

Encyclia tampensis

Encyclia tampensis

     Rod Encyclia je prvi put opisao Vilijam Huker (William Jackson Hooker) 1828. godine. Vecina vrsta ima iste karakteristike rasta kao Cattleya orhideje, pa se zbog toga cesto medjusobno hibridizuju.

Encyclia prismatocarpa

Encyclia prismatocarpa

     Encyclia orhideje poticu iz tropske Amerike, Meksika i Juzne Amerike. Ovo je epifita orhideja, simpodijalnog rasta. Neke vrste su litofite. Zbog velike raznovrsnosti i razlicitih stanista, postoji razlika izmedju nege pojedinih vrsta. Medjutim, vecina se gaji na isti nacin kao Cattleya orhideje.

Encyclia cochleata

Encyclia cochleata

     Tokom sezone rasta, potrebno je odrzavati ih vlaznim, mada odgovara im da se isuse izmedju zalivanja. Odgovara im vlaznost od 50%. Prihranjivati tokom sezone rasta. Posle faze rasta, neke vrste zahtevaju fazu mirovanja, u toku koje se smanjuje zalivanje, i prestaje sa prihranom.

Encyclia hanburyi

Encyclia hanburyi ‘Mem. Merlin Rigley’ 

(preuzeto sa sajta www.botanicaltd.com)

     I za kraj jedna preivna orhideja koja je 1998 godine premestena iz roda Encyclia u rod Euchile:

Euchile (Encyclia) citrina

Istorija orhideja - II deo

     Otkricem novog sveta, neke druge vrste orhideja, pre svega epifite koje su do tada bile nepoznate, su predstavljene Evropi.

     U nekim starim Asteckim spisima pise kako je plod Vanile koriscen kao zacin za pice napravljeno od kakaa. I maje su takodje koristile Vanilu. 1510 godine su spanski konkvistadori doneli vanilu u Evropu.

     1522 godine, u medicinskoj knjizi ''Badianus' Manuscripts'' po prvi put u Zapadnoj literaturi, se pominje orhideja Vanila. Ova prva studija flore Juzne Amerike kaze da su se plodovi Vanile koristili kao zacin, i kao pice za dobro zdravlje.

     U delu ''Gerard's herbal'' (John Gerard, 1542-1612), obljavljenom 1597, orhideje su bile nazvane ''Satyrion feminina'' zato sto su smatrane satirovom hranom, i da one podsticu nezeljena ponasanja.

     1688 je Dzon Rej (John Ray) u svom delu ''Plantarium History'' opisao orhideju Disa uniflora kao najlepsu orhideju iz Juzne Afrike.

Disa uniflora

     1712 je Englebert Kaempfer, nemacki lekar, u delu nazvanom ''Amoenitatum escoticarun'' pomenuo, po prvi put, orhideju sa Istoka.

     1728 godine je obljavljena knjiga o orhidejama u Japanu, pod nazivom ''Igansai-ranpin''.

     1735, je Karl Von Line (Linnaeus), svetski botanicar, uspostavio ne samo prvu koherentnu identifikaciju biljaka (Prvo ime roda, pa zatim ime vrste) vec je postavio i linije razvitka zivih organizma, i zakone evolucije. U svojoj studiji pod nazivom ''Genera Plantarum'', koristi rec ''Orchidaceae'' (uzeto od ''Orkhis'') kako bi odvojio celu familiju orhideja. Ove studije su, dalje, bile pocetna tacka Darvinovim studijama.

     1763 godine je Line objavio spise u kojima je opisao stotinak vrsta orhideja, ali ih je nazivao ''Epidendrum'', posto su tropske orhideje bile poznate pod tim nazivom tada.

     1772 godine, Matsuoka objavljuje kinesku knjigu, koja je najverovatnije bila prevod japanske ''Igansai-ranpin''. U ovoj knjizi se pominju 6 vrsta orhideja.

     1830 godine, Dzon Lindlej (John Lindley), botanicar i taksonomista, je uradio prvu klasifikaciju orhideja. On je napisao puno knjiga o biljkama, ali proslavile su ga njegove knjige o orhidejama, ''The Genus and Species of Orchidaceae Plants'' (rodovi i vrste orhideja). Takodje je ostavio nedovrsenu knjigu pod nazivom ''Folia Orchidaceae'' koja se smatra za klasikom botanike, a on je poznat kao otac kultivacije orhideja.

     1862 godine, Darvin objavljuje knjigu pod nazivom ''Razna pomagala pomocu kojih orhideje oprasuju insekti'' (''The Various Contrivances By Which Orchids Are Fertilised By Insects''), koja je prvi i osnovni doprinos razumevanju i znanju o strategijama kojima ove vrste osiguravaju razmnozavanje.

     1877, Luis (Lewis) objavljuje knjigu ''Orhideje: Njihova struktura, istorija i kultivacija ''Orchids: Their Structure, history and cultivation''.

Istorija orhideja - I deo

     Iako se naucnici slazu da su orhideje na Zemlji nastale pre 120 miliona godina, istorija orhideja pocinje u Japanu i Kini, pre oko 3.000 - 4.000 godina.

     Kineska rec za orhideje (lan) se od tada pominje u Kineskoj biljnoj medicini pocev od tog vremena. Ipak, ne zna se tacno kada su ljudi poceli da ih uzgajaju, kao ni da li su gajene zbog njihove lepote, da li zbog medicine, ili iz obadva razloga.

     Prvi pisani nalazi poticu od Kineskog vladara, Sheng Nung, Kada je on dao savet za koriscenje Dendrobium orhideje u medicinske svrhe.

     Konfucije (551-479 pre nove ere) takodje pominje miris orhideja.

     U trecem veku, u jednom Kineskom rukopisu se pominju dve vrste orhideja, danas poznate pod nazivima Cymbidium ensifolium i Dendrobium moniliforme.

Cymbidium ensifolium

Dendrobium moniliforme

     U starim Kineskim spisima, koji poticu iz 290-370 godine nove ere, postoje direktne preporuke orhideja, od kojih su najcesce vrste iz rodova Vanda, Dendrobium i Cymbidium, od kojih je Cymbidium najcesce pominjan.

     U zapadnim zemljama, najstariji pronadjeni zapisi u kolima se pominju orhideje su zapisi Theophrastus-a, ucenika Aristotela, koji se smatra za oca botanike. Oko 300.god pre nove ere, u studiji nazvanoj 'Istraga biljaka' (Inquiry into Plants) pominje rec 'orkhis' da bi oznacio neke od vrsta teresticnih orhideja, a odatle potice naziv koji je dat celoj familiji (Orchidaceae). 'Orkhis' je grcka rec za testise, i iako je ovu rec prvi pomenuo, Theophrastus nije prvi koji je primetio povezanost izmedju korenovog sistema nekih teresticnih orhideja (koje rastu u Evropi, u umerenim zonama) i testisa. Cak i danas, te vrste su poznate pod istim nazivom (Orchis maculata, simia, mascula, spectabilis).

Orchis mascula

     Tokom prvog veka nove ere, u studiji pod nazivom 'Materia Medica', grcki lekar Dioscorides koji je operisao rimeke vojnike, napisao je informacije o 500 medicinskih biljaka, medju kojima su bile i dva varijeteta 'orchis' -a.

Orchis simia

     Tokom perioda izmedju 960. i 1279. godine (Dinastija Sung), napisano je dosta studija i rasprava o ovim biljklama u Kini.

Orchis mascula

Miltonia

     Hibridi Miltonia orhideja se cesto mogu naci u nasim cvecarama. Najzastupljeniji su beli i ciklama hibridi. Za pocetak, nekoliko reci o rodu Miltonia. Orhideje iz ovog roda poticu iz Brazila, a mogu se naci u sumama pored Atlantskog okeana. mada, neke vrste rastu i na severu Argentine.

Miltonia (Dr. Kay Gow 'Straw-Tears' X Pearl Ono 'Illiwai')

     Ovo su epifite orhideje, simpodijalnog rasta, i imaju pseudobulbe. Spadaju u grupu Oncidae. U ovoj grupi se nalaze i orhideje iz rodova Brassia, Miltoniopsis, Oncidium, Odontoglossum i druge. Rod Miltonia se cesto mesa sa rodom Miltoniopsis, ali njihova nega je potpuno drugacija.

Nepoznat Miltonia hibrid

     Dok Miltonia orhideje zahtevaju tople uslove tokom cele godine, Miltoniopsis orhideje rastu na vecim nadmorskim visinama, pa zahtevaju hladnije uslove. Orhideje iz roda Miltoniopsis poticu pre svega iz Kolumbije.

Miltonia Saint Helier 'Red Jewel'

Grupa Miltonia hibrida

     Miltonia hibridi se mogu gajiti na identican nacin kao i Phalaenopsis orhideje. Zahtevaju istu jacinu svetlosti, zalivanje, prihranu kao i supstrat. Razlika od Phalaenopsis orhideja je sto se razmnozavaju odvajanjem, kao i sve ostale orhideje simpodijalnog rasta. Takodje, odgovara im veca vlaznost vazduha, oko 70%. Kao i ostale orhideje, treba dosta voditi racuna da se ne prezalije, jer koren veoma lako truli.

     Na narednim slikama je, po meni, jedan od najlepsih Miltonia hibrida, mada jos nije bio kod nas u ponudi, koliko znam. U pitanju je Miltonia 'Sunset'

Miltonia 'Sunset'

Miltonia 'Sunset'

     Hibridi koje nalazimo kod nas mogu da poticu od roda Miltonia ili roda Miltoniopsis, kao i da budu mesavina ova dva hibrida, Posto je prakticno nemoguce odrediti tacan naziv hibrida, ukoliko na orhideji ne pise naziv, moze se primeniti nacin nege da se gaji kao Miltonia orhideje, dakle u toplim uslovima, pa ako ne cveta, izloziti je nizim temperaturama kako bi se cvetanje podstaklo.

Miltonia 'White summer'

Miltonia Breathless 'Florence'

     Jedana predivna vrsta, Miltonia regnellii var. xanthina

Miltonia regnellii var. xanthina hybrid

Za kraj, klip o hibridu Miltoniopsis Lennart Karl Gottling 'Red Rim'

Vanda (vrste L - P)

Nastavak pregleda vrsta iz roda Vanda.

     Vanda lamellata - Orhideja srednje velicine, zahteva tople uslove tokom cele godine. Potice sa Tajlanda, Bornea i Filipina, gde raste u sumama blizu nivoa mora, kao i na nadmorskim visinama do 300m. Cvetna stapka moze da nosi do 25 cvetova, velicine 4cm. Cvetovi su vostani, i imaju jak miris.

Vanda lamellata

Vanda lamellata

     Vanda lilacina - Raste na Tajlandu i Laosu, na nadmorskim visinama od 100 do 1000m. Ovo je mala orhideja sa uspravnim cvetnim stapkama, na kojima se nalazi oko 20 cvetova, velicine 2 do 2,5cm. Zahteva jaku svetlost, visoku vlaznost vazduha, tople uslove, kao i obilno zalivanje tokom cele godine.

Vanda lilacina

     Vanda limbata - Moze se naci na ostrvima Sulavesi i Java. Cveta leti, cvetovi su mirisni, velicine 5cm.

Vanda limbata

Vanda limbata

     Vanda liouvillei - Raste u Burmi, Tajlandu i Laosu. Cvetovi imaju slab miris, i velicine su 4cm.

Vanda liouvillei

Vanda liouvillei

     Vanda lombokensis - Raste u Indoneziji, cveta u kasno leto ili ranu jesen.

Vanda lombokensis 

     Vanda longitepala - Moze se naci u Mianmaru, na nadmorskim visinama od 1200 - 1500m. Mala je orhideja, sa cvetovima melicine 5cm.

Vanda longitepala 

     Vanda luzonica - raste na ostrvu Luzon na Filipinima, na nadmorskoj visini od 500m, velika je orhideja koja zahteva tople uslove tokom cele godine. Cveta u prolece, cvetovi su mirisni, i 6-7cm veliki.

Vanda luzonica

Vanda luzonica

     Vanda merrillii - Raste na Filipinima, na ostrvu Luzon, na nadmorskoj visini od 500m. Zahteva tople uslove tokom cele godine, i obilno zalivanje. Cveta u prolece, cvetovi su mirisni, dugotraji, i velicine 4-5cm.

Vanda merrillii

Vanda merrillii

Vanda merrillii

     Vanda metusalae - Moze se naci na ostrvu Sulavesi, u sumama na nadmorskim visinama od 100 - 600m, Cvetovi imaju slab miris, i velicine su 2-2,5cm.

Vanda metusalae

     Vanda parviflora - Raste u Mianmaru i Tajlandu, na nadmorskim visinama od 780 - 2000m, srednje je velicine, sa cvetovima 2 - 2,5cm. Na cvetnoj stapki moze biti od 5 do 20 mirisnih cvetova.

Vanda parviflora

Vanda parviflora

     Vanda petersiana - Moze se naci u Mianmaru i Vijetnamu, zahteva tople uslove tokom cele godine. Cveta u prolece.

Vanda petersiana 

     Vanda pumila - Mala orhideja koja raste od severne Indije, Butana, Kine, Vietnama do Sumatre. Moze se naci u listopadnim i polu-listopadnim sumama na nadmorskim visinama od 700 - 1400m, ali pojavljuje se i u drugacijim stanistima. Cvetovi su velicine 2,5 - 5cm. Najbolje uspeva ukoliko se tokom cele godine gaji u toplim uslovima, sa visokom vlaznoscu vazduha, i zahteva obilno zalivanje tokom cele godine.

Vanda pumila

Vanda pumila

(Tekst preuzet sa www.orchidspecies.com)