Laelia - grupa Parviflorae

     Pravi je 'haos' u imenovanju ove grupe orhideja. U naslovu je samo jedan od njih. Radi se o grupi litofitih orhideja iz Brazila, koje su premestane puno puta iz jednog roda u drugi.

Laelia itambana

Laelia itambana

     U vreme kada su otkrivane, spadale su u rod Laelia, kao posebna grupa. Inace, rod Laelia se sastojao od 7 grupa od kojih se 3 grupe mogu naci u Meksiku, a ostale 4 u Brazilu. Mada, nikada nije postojala vazna osobina koja povezuje Meksicke i Brazilske vrste. Grupa Parviflorae je iz Brazila i od uvek je bila jasno podeljena od ostalih.

Laelia reginae

Laelia cinnabarina

     Zatim su 2000. godine uradjene prve DNK analize, i po njima su Laelia orhideje podeljene u dva roda. Sve brazilske vrste su prebacene u rod Sophronitis, dok su u rod Laelia ostale samo vrste iz centralne Amerike. Potom su orhideje o kojima je ovde rec (nekada grupa Parviflorae) izdvojene u zaseban rod Hoffmannseggella jer se dosta razlikuju od ostalih vrsta.

Laelia liliputana

Laelia cardimii

     Medjutim, ovde nije kraj njihovog premestanja. Na svetskoj konferenciji orhideja (World Orchid Conference) 2008. godine bilo je diskusije sta raditi sa ovim rodovima. Jedna od opcija je bila da se za sve te vrste naprave posebni rodovi, ili da se sve stave u rod Cattleya, pa da se podele u posebne podrodove i grupe. Na kraju su prebacee sve u rod Cattleya, tako da taj rod sada sadrzi duplo vise vrsta nego ranije. Jos jedan od razloga za ovaj prenos je da se uproste imena hibrida, kojih je sve vise.

Laelia gloedeniana

Laelia pfisteri

     Prenosenje vrsta iz jedan rod u drugi je uvek bilo problematicno. Ovo vodi u stvaranje vise sionima za jednu vrstu. Ipak, trebace vremena dok ta imena zazive jer svaki uzgajivac ima pravo da koristi sinoim koji on smatra da treba. Za grupu orhideja o kojima je ovde rec, naziv Laelia je onaj koji se najduze zadrzao i koji se i dalje najvise koristi.

Laelia milleri

Laelia milleri

Laelia milleri

     U ovu grupu spadaju oko 40 vrsta orhideja koje rastu u Brazilu. Vecina vrsta su veoma male orhideje. Na engleskom se ova grupa naziva 'Rupiculous Laelia' sto u prevodu znaci litofite Laelia orhideje - orhideje koje rastu na stenama.

Laelia lucasiana

Laelia sanguiloba

     Sto se nege tice, ne razlikuju se mnogo od ostalih Cattleya orhideja. Mogu da podnesu mnogo sunca, ali im ipak odgovara nesto manje - da su deo dana na direktnom suncu, a deo u senci. Supstrat moze da bude sacinjen od kore drveta, neki ih gaje u mahovini, medjutim najbolji rezultati se postizu koriscenjem parcica kamenja. Ne odgovara im cesto presadjivanje pa je potrebno posaditi ih u malo vece saksije.

Laelia verboonenii

     U njihovom prirodnom stanistu se desava da prodje nekoliko meseci bez kise, medjutim odgovara im redovno zalivanje tokom cele godine. Ucestalost zalivanja zavisi od suopstrata, doba godine, velicine biljke... ali najcesce se zalivaju 2-3 puta nedeljno. Sto se tice prihrane, nije im potrebna kako bi normalno rasle i cvetale. Mada, treba dodati povremeno malo prihrane u vodu za zalivanje.

Laelia mantiqueirae

Laelia kautskyana

     Neke od najcesce gajenih orhideja iz ove grupe su Laelia angereri, Laelia bradei, Laelia briegeri, Laelia endsfeldzii, Laelia kettieana, Laelia longipes, Laelia liliputana, Laelia rupestris, Laelia sanguiloba...

Laelia rupestris

Blog o mojim orhidejama

     Resio sam da ovaj blog podelim a dva. Na ovom blogu ce biti price o nezi orhideja, o vrstama, rodovima... Dok cu na blogu acaorchidsplus.blogspot.com predstavljati orhideje iz moje kolekcije, i sva ostala desavanja vezana za nju.

     Pozdrav, Aca

Vanda (vrste D - J)

     Nastavak pregleda vrsta iz roda Vanda.

     Vanda dearei - Raste na malim nadmorskim visinama na Borneu, velika je orhideja i zahteva tople uslove tokom cele godine. Ova vrsta je dosta koriscena u hibridizaciji, i predstavlja osnovi izvor zute boje u hibridima. Cvetovi veoma dugotrajni, imaju jak miris i veliki su 7-9cm. Nema odredjenu sezonu cvetanja.

Vanda dearei 

Vanda dearei 

     Vanda denisoniana - Moze se naci na Tajlandu, Laosu, Vijetnamu... na nadmorskim visinama od 450 do 1200m. Cvetovi su veliki oko 5cm, imaju jak miris vanile, i cveta kasno zimi ili u prolece.

Vanda denisoniana

Vanda denisoniana

Vanda denisoniana

     Vanda devoogtii - Ovo je orhideja srednje velicine koja raste u severnom delu ostrva Sulavesi u Indoneziji. Zahteva visoke temperature tokom cele godine. Cvetovi su veliki oko 4,5cm, i imaju blag miris ujutru. Cveta leti.

Vanda devoogtii

     Vanda frankieana - Raste na Borneu, u sumama na niskim nadmorskim visinama od 150 do 900m, duz reka. Sezona cvetanja je od jeseni pa sve do proleca. Cvetovi su oko 4cm veliki, i ima ih 1-5 na cvetnoj stapki koja je oko 10cm dugacka.

Vanda frankieana

     Vanda furva - Raste u Novoj Gvineji i Filipinima, velika je orhideja sa cvetovima veilcine oko 5cm.

Vanda furva

Vanda furva

     Vanda fuscoviridis - Ovo je mala orhideja koja raste u Kini i Vijetnamu, na krecnjackim stenama. Cvetovi su oko 4cm veliki.

Vanda fuscoviridis

Vanda fuscoviridis

     Vanda gibbsiae - Raste u severnom Borneu u sumama na nadmorskoj visini od 800-1000m. Cvetovi su mirisni, i veliki od 3 do 6cm.

Vanda gibbsiae

     Vanda griffithii - Moze se naci na istocnim Himalajima i Butanu, kao litofita i povremeno epifita orhideja, na nadmorskim visiama od 1500 - 1800m. Mala je orhideja sa cvetovima 2cm velicine. Cveta u prolece.

Vanda griffithii

Vanda griffithii

     Vanda hastifera - Raste u Indoneziji i Borneu, u mangrovim sumama i sumama na niskim nadmorskim visinama. Velika je orhideja, sa cvetovima velicine 5cm.

Vanda hastifera

     Vanda helvola - Raste na ostrvu Java, Sumatri, Borneu i u zapadnij Maleziji. Raste na drvecu duz reka, na nadmorskoj visini od 400 - 1500m. Zahteva tople uslove citave godine. Cvetovi su 5cm velicine, i imaju blag miris.

Vanda helvola

Vanda helvola

     Vanda hindsii - Raste od severoistocne Australije do Nove Gvineje, u oblastima sa izrazeim sezonskim dobima (susna zima i prolece). Moze se naci na visokom drvecu duz reka ili povremeno kao litofita na stenama., na jakoj direktnoj suncevoj svetlosti, na nadmorskoj visini od oko 450m. Cvetovi su mirisni, i oko 4cm veliki.

Vanda hindsii 

     Vanda insignis - Moze se naci u Maleziji. Zahteva tople uslove tokom cele godine. Cvetovi su 6-7cm veliki i imaju sladak miris.

Vanda insignis 

Vanda insignis 

Vanda insignis 

     Vanda javierae - Raste a Filipinima, na nadmorskoj visini oko 1200m. Cvetovi su veliki 6cm.

Vanda javierae

Vanda javierae

Vanda javierae

Vanda javierae

     Vanda jennae - Raste na ostrvu Sulavesi u Indoneziji, na nadmorskoj visini oko 1200m. Velika je orhideja, sa mirisnim cvetovima velikim oko 5cm.

Vanda jennae 

Vanda jennae 

Vanda jennae 

(Tekst preuzet sa www.orchidspecies.com)

Borova kora - pravljenje supstrata

     Supstrati za orhideje koje mozemo naci kod nas su cesto preskupi i neadekvatni (previse sitni sastojci...). Zbog toga je dobra alternativa napraviti supstrat od borove kore, pa potom dodati kupljeni po potrebi. Kao dodatak moze da posluzi  kokosova tabla, i kokos cips. Takodje, moze se dodati i perlit. Svaka orhideja ima posebne zahteve za supstrat, i prema njima kasnije spajamo komponente. Slike u ovom postu su moje, od prosle godine.

     Za pocetak je potrebno da skupimo koru sa borovog drveta. To treba raditi rucno, nikako alatom da se drvo ne bi ostetilo. Bor spoljnu koru odbacuje vremenom, i to je ono sto nama treba. Moze se skupiti i kora koja je pala oko stabla. Od ostalog materijala nam je potreban dzak, kofa sa poklopcem i fungicid.

Skupljena borova kora

     Prvo borovu koru stavimo u dzak i zavezemo na vrh kanapom.

     Potom nekim cekicem ili slicnim alatom (ja sam koristio moticicu) udaramo u dzak, kako bi usitnili komade kore. Dzak potom okrenemo, i udaramo ponovo, i tako sve dok se ne dobije odgovarajuca velicina komadica kore. 

     Kada koru usitnimo, isipamo je u kofu.

     Za dalji postupak postoje nekoliko nacina. Neki peku koru u rerni, kako bi se ubile sve bakterije i bubice, a ja je potapam u vrelu vodu. Moj postupak je sledeci: koru prvo isperem vodom - napunim kofu vodom, poklopim tako da ostane mali otvor, i potom okrenem naopako kofu kako bi voda izasla. Zatim sipem vrelu vodu u kofu, i poklopim. Treba voditi racuna da sva kora bude u vodi.

     Ovako ostavim da prenoci. Sutradan isipem vodu, pa napunim jos jednom vrelom vodom i ostavim da stoji dok se ne ohladi. Potom isipem vodu, ukoliko je prljava (to zavisi od prasine koja nastaje kad lomimo koru - da li je ima mnogo ili ne), isperem jos jednom ili dva puta. Zatim treba da stavimo fungicid. Ja koristim ZATO, pokazao se dobar.

     Fungicid se rastvori u vodu po upustvu, zatim se sipe u kofu sa borovom korom, i ostavi da odstoji. Posle isipemo vodu iz kofe, i jos jednom isperemo supstrat.

Gotov supstrat

     Na ovaj nacin pripremam supstrat vec dugo vremena i nisam imao nikakvih problema. Zahteva dosta truda, ali se isplati. 

Blog o mojim orhidejama: acaorchidsplus.blogspot.com