Phalaenopsis - Podrod Parishianae

== Phalaenopsis - Podrod Parishianae ==

Phalaenopsis appendiculata

     Raste jedino u oblasti Pahang u Maleziji, na granama drveca obraslim mahovinom, blizu reka i potoka. Veoma je mala orhideja, zahteva tople uslove za rast. Ima 2 do 4 lista. Cvetna stapka je kratka, do 5cm, polupadajuca je a cvetovi se otvaraju sukcesivno. Cveta u prolece.

Phalaenopsis appendiculata

Phalaenopsis appendiculata

Phalaenopsis gibbosa

     Epifita orhideja, raste u Laosu i Vijetnamu. Zahteva tople uslove. Zimzelena je orhideja, raste u zimzelenim sumama na nizim nadmorskim visinama, do 1000m. Ima 4 do 5 siroka lista. Cvetna stapka se grana, dugacka je do 15cm, i nosi 8 do 10 cvetova velicine 1,5cm. Cveta u kasnu zimu i rano prolece.

Phalaenopsis gibbosa

Phalaenopsis gibbosa

Phalaenopsis gibbosa

Phalaenopsis lobbii

     Raste od istocnih Himalaja, Indije, Burme, do Mianmara i Vijetnama u zimzelenim sumama na niskim nadmorskim visinama od 360 do 1200m. Veoma mala je orhideja, zahteva tople uslove tokom cele godine, epifita orhideja, sa sirokim listovima koji su dugacki 4 do 6cm. Cvetna stapka je dugacka oko 10cm, i nosi 3 do 7 cvetova velicine 2cm koji se otvaraju sukcesivno. Moze da cveta nekoliko puta u toku godine, ali najcesce cveta u prolece.

Phalaenopsis lobbii

Phalaenopsis lobbii

Phalaenopsis malipoensis

     Raste jedino u oblasti Ma Li Po, koja se nalazi u jugoistocnom delu kineske provincije Junan. Moze se naci u retkim sumama, kao i na obodima suma, na nadmorskim visinama od 600 do 1300m. Veoma je mala orhideja, zahteva tople uslove, epifita. Ima 3 do 5 lista, u vecini slucajeva je listopadna. U vreme cvetanja najcesce ima 2 lista. Cveta u prolece, moze da bude od 1 do 4 cvetnih stapki koje su duge do 15cm. Na cvetnoj stapki se nalazi 5 do 10 cveta velicine 1,2 do 1,6cm.

Phalaenopsis malipoensis

Phalaenopsis malipoensis

Phalaenopsis parishii

     Veoma mala orhideja, zahteva tople uslove za rast, epifita orhideja koja raste od istocnih Himalaja, Indije, Mianmara do Tajlanda i Vijetnama, na nadmorskim visinama do 500m. Raste na drvecu obraslim mahovinom, iznad potoka. Cvetna stapka se grana, dugacka je 5 do 14cm. Cvetovi su gusto zbijeni, velicine ispod 2 cm i ima ih 5 ili 6 na cvetnoj stapki. Cveta u prolece, a cvetovi se otvaraju sukcesivno.

Phalaenopsis parishii

Phalaenopsis parishii

Phalaenopsis parishii

Phalaenopsis thailandica

     Ima vecinu istih osobina kao Phalaenopsis gibbosa. Razlika je ta sto se moze naci samo na Tajlandu i u Mianmaru, i na cvetu su uocljivije dve zute crte na usnici.

Phalaenopsis thailandica

Phalaenopsis thailandica

Phalaenopsis thailandica

     I za kraj, slika na kojoj se vidi velicina cveta nekih od vrsta iz ovog podroda.

Phalaenopsis - Podrod Aphyllae

== Phalaenopsis - Podrod Aphyllae ==

Phalaenopsis braceana

     U prirodi raste na istocnim Himalajima, Butanu, Mianmaru, joznoj Kini i Vijetnamu na ivicama suma, na visini od 1100 do 2100m. Mala je orhideja, zahteva tople do hladne uslove za normalan rast. Epifita je orhideja sa velikim korenjem. Ima jedan ili dva lista, i listopadna je. Cvetna stapka je polupadajuca ili uspravnai ima 4 do 6 varijabilnih cvetova.

Phalaenopsis braceana

Phalaenopsis braceana

Phalaenopsis hainanensis 

     Raste u kineskim provincijama Hainan i Junan na stenama u sumama, na nadmorskim visinama oko 1900m. Mala je orhideja, zahteva tople do hladne uslove za rast. Ima nekoliko listova. Listopadna je i cveta leti. Moze da bude i nekoliko cvetnih stapki koje se granaju. Cvetna stapka je dugacka do 55cm, i ima 8 do 10 cvetova velicine 2,5cm.

Phalaenopsis hainanensis

Phalaenopsis hainanensis

Phalaenopsis honghenensis

     Raste u kineskoj provinciji Junan, na nadmorskoj visini od 2000m. Mala je orhideja koja zahteva hladne uslove. Epifita orhideja. Ima jedan ili dva lista i cveta u prolece, na cvetnim stapkama dugim oko 7cm sa cvetovima velicine 3cm.

Phalaenopsis honghenensis

Phalaenopsis honghenensis

Phalaenopsis stobartiana

     Mala orhideja, epifita, zahteva tople uslove. Raste na nadmorskim visinama od 800 do 900m, u sumama, na stablima drveca, u kineskoj provinciji Junan. Ima veliki korenov sistem. Cveta u kasno prolece ili rano leto, ima padajucu cvetnu stapku koja je do 20cm dugacka, na kojoj se nalaze 7-9 cvetova.

Phalaenopsis stobartiana

Phalaenopsis stobartiana

Phalaenopsis stobartiana

Phalaenopsis taenialis

     Ovo je mala orhideja, zahteva tople do hladne uslove za rast. Epifita orhideja koja raste od zapadnih Himalaja, Indije, Nepala do Kine i Mianmara. Raste na nadmorskim visinama od 1000 do 2500m, u sumama, na stablima drveca. Ima 1 do2 lista, a cveta u prolece. Cvetna stapka je padajuca, do 10cm dugacka i nosi 6 do 8 cveta velicine 2cm.

Phalaenopsis taenialis

Phalaenopsis taenialis

Phalaenopsis taenialis

Phalaenopsis wilsonii 

     Moze se naci u juznom delu kineske provinceije Junan, u planinskim sumama na nadmorskim visinama od 800 do 2200m. Mala je orhideja, ima 4 do 5 lista. Listopadna je, i u trenutku cvetanja je bez listova, ili ima 1 ili dva lista. Listovi su povremeno crvenkasti, pogotovo dok su mladi. Cveta u prolece ne padajucoj cvetnoj stapci koja je do 20cm dugacka. Na cvetnoj stapki se nalaze nekoliko mirisna cveta, velicine 4cm.

Phalaenopsis wilsonii

Phalaenopsis wilsonii

Rod Phalaenopsis i klasifikacija vrsta

     Phalaenopsis je najcesce gajena orhideja na svetu, i jedna je od najlaksih orhideja za pocetnike. O nezi je bilo nekoliko postova ranije, a sada cu da pisem o vrstama koje poticu iz jugoistocne Azije, a od kojih su stvoreni hibridi koje gajimo. Za pocetak ukratko o ovom rodu.

Phalaenopsis gigantea

     Rod Phalaenopsis je prvi opisao holandsko-nemacki botanicar Blum (Karl Ludwig von Blume) 1825. godine. Spadaju u grupu Vanda orhideja. Rod se sastoji od oko 66 vrsta. Vecina su epifite, mada postoje i nekoliko litofite vrste. Rasprostranjene su u Aziji istocno od Indije do Pacifika i Filipina, i na jug do Australije. Monopodijalna je orhideja sa velikim, zadebljalim, padajucim listovima, ima kratku glavnu stabljiku. Cvetna stapka raste izmedju listova, i moze da nosi i do stotinak cvetova.

Phalaenopsis pulchra

Ovo je detaljna klasifikacija Phalaenopsis orhideja, po kojoj cu pisati o vrstama.

1. Podrod Aphyllae

2. Podrod Parishianae

3.1  Podrod Phalaenopsis - Sekcija Conspicuum

3.2. Podrod Phalaenopsis - Sekcija Deliciosae

3.3. Podrod Phalaenopsis - Sekcija Esmeralda

3.4. Podrod Phalaenopsis - Sekcija Phalaenopsis

3.5. Podrod Phalaenopsis - Sekcija Stauroglottis

4.1     Podrod Polychilos - Sekcija Amboinenses

4.2     Podrod Polychilos - Sekcija Fuscatae

4.3     Podrod Polychilos - Sekcija Polychilos
4.4.1. Podrod Polychilos - Sekcija Zebrinae - Podsekcija Glabrae

4.4.2. Podrod Polychilos - Sekcija Zebrinae - Podsekcija Hirsutae

4.4.3. Podrod Polychilos - Sekcija Zebrinae - Podsekcija Lueddemannianae

4.4.4. Podrod Polychilos - Sekcija Zebrinae - Podsekcija Zebrinae

5. Podrod Proboscidioides

Phalaenopsis stuartiana

Knjiga ''O orhidejama'' - Frederik Bojl

     Danas sam zavrsio citanje jedne vrlo interesantne knjige o orhidejama, autora Frederika Bojla (Frederik Boyle (1841-1914)), pod nazivom ''O orhidejama - razgovor (caskanje)'' (''About orchids - a chat'') koja je izdata 1893. godine. Ilustracije su preuzete iz ove knjige.

   Kroz celu knjigu se pisac usredsredjuje na pojedine orhideje koje on licno voli, dok ostale zanemaruje, jer smatra da nisu vredne pominjanja. Posebno mi je interesantno u ovoj knjizi kako se u to vreme dolazilo do orhideja, kao i to da su svi koji gaje, prikupljaju, istrazuju ili pisu o orhidejama muskarci. Veoma bitno je da Frederik Bojl kroz celu knjigu pominje to kako treba zastititi prirodna stanista orhideja, pominje staniste odredjenih Cattleya orhideja u Brazilu koja su pre dolaska evropljana bila prepuna biljaka, raznih vrsta, ali su zbog nekontrolisanog skupljanja ostala bez nijedne.

     Takodje ukazuje na to kako je zbog nekih vrsta koje rastu visoko na drvecu ono seceno kako bi se doslo do orhideja, posto stanovnici tih zemalja nisu zeleli da se penju tako visoko. Pominje na hiljade i hiljade posecenih stabala. Pored toga, nazivi nekih orhideja su malo drugaciji. U to vreme su sve 'papucice' (Paphiopedilum, Phragmipedium, Cypripedium...) bile svrstavane pod jedan rod Cypripedium, dok su danas razdeljeni. 

     Knjiga je podeljena u devet dela, u kojima autor komentarise odredjene teme. U prvom delu knjige opisuje svoje bavljenje bastovanstvom, bastu koju uredjuje, kao i vrste biljaka za koje je najvise zainteresovan. 

     Zatim pise o tadasnjoj situaciji u prodaji orhideja, koja je veoma razlicita od danasnje. Nisu postojali uzgajivaci orhideja, mada se pominje potreba za time, za farmama orhideja u tropskim zemljama gde odredjene vrste rastu, kako bi se na taj nacin sacuvale vrste u prirodi. Postojala su dva osnovna nacina da tada kupite, li bolje receno, posedujete orhideju. Jedan je bio da sami odete ili da posaljete osobu kako bi ste prikupili orhideje iz prirode. Ekspedicije su posebna, veoma interesantna tema. Postojali su razni problemi prilikom ekspedicija - razne bolesti, kompeticija, nepoznati uslovi. Ali ipak je najteze bilo osigurati siguran transport sakupljenih biljaka do Engleske. Sam autor je nekoliko puta putovao po tropima, pominje put u Juznu Ameriku. Imao je dosta uspeha, ali i problema. 

     Drugi nacin da dodjete do orhideja, bio je da ih kupite na aukcijama. Postojale su firme koje salju istrazivace da za njih sakupljaju orhideje, pa kada se oni vrate sa ekspedisije, zakaze se aukcija. Pored njih, na aukcije su mogli da prodaju i ostali uzgajivaci. Cene su bile razlicite, i naravno, zavisile su od toga da li je orhideja retka ili nije. Pominju se razne price sa aukcija. Jedna od njih je kada je  kupljena orhideja jeftino, pa kada je procvetala, pokazalo se da je veoma retka, i zatim je prodata za mnogo vise novca...

    Treci deo knjige posvecen je orhidejama uopste, dok u cetvrtom, petom i sestom delu komentarise redom orhideje hladne klime, orhideje tople klime, i orhideje veoma tople klime. Zatim u sedmom delu komentarise nestanak orhideja u prirodi, zasta je krivo nekontrolisano prikupljanje, dok u osmom delu knjige pise o farmama orhideja.

     Poslednji, deveti deo knjige posvecen je hibridizaciji orhideja. Komentarise o raznim uspesnim i neuspesnim pokusajima. Najvise pise o hibridizaciji Paphiopediluma, Pragmapediumima... Interesantno je to sto u to vreme nisu znali kako se 'seju' orhideje, nisu znali da je neophodna gljiva koja ce 'pomoci' semenu da proklija. Medjutim, u prirodi orhideje zive sa tim gljivama zajedno, a kako su orhideje tada donosene iz prirode, imale su ih u supstratima. Tako da su seme rasejali po supstratu, i tako dobijali sejance, koje su kasnije rasadili zasebno.

     Vrste orhideja koje se najcesce pominju u knjizi su na prvom mestu Odontoglossum, zatim Paphiopedilum i Phragmapedium (u knjizi kao Cypripedium), Ocidium, a dosta manje Vanda, Angraecum, i druge.

     Knjiga se moze naci na intermetu u pdf formatu, a na YouTube ima u audio formatu.

Encyclia

     Naziv ovog roda orhideja potice od grcke reci 'enkykleomi' sto znaci 'okruzivati', i ukazuje na delove usnice koji okruzuju stubac (na kome se nalaze stigma i polinija - zenski i muski reproduktivni organi). Rod Encyclia obuhvata vise od 240 vrsta, sa veoma razlicitim oblicima i velicina cvetova. Dok su neki cvetovi veliki, drugi su veoma sitni i neugledni, medjutim vecina vrsta mirisu.

Encyclia tampensis

Encyclia tampensis

     Rod Encyclia je prvi put opisao Vilijam Huker (William Jackson Hooker) 1828. godine. Vecina vrsta ima iste karakteristike rasta kao Cattleya orhideje, pa se zbog toga cesto medjusobno hibridizuju.

Encyclia prismatocarpa

Encyclia prismatocarpa

     Encyclia orhideje poticu iz tropske Amerike, Meksika i Juzne Amerike. Ovo je epifita orhideja, simpodijalnog rasta. Neke vrste su litofite. Zbog velike raznovrsnosti i razlicitih stanista, postoji razlika izmedju nege pojedinih vrsta. Medjutim, vecina se gaji na isti nacin kao Cattleya orhideje.

Encyclia cochleata

Encyclia cochleata

     Tokom sezone rasta, potrebno je odrzavati ih vlaznim, mada odgovara im da se isuse izmedju zalivanja. Odgovara im vlaznost od 50%. Prihranjivati tokom sezone rasta. Posle faze rasta, neke vrste zahtevaju fazu mirovanja, u toku koje se smanjuje zalivanje, i prestaje sa prihranom.

Encyclia hanburyi

Encyclia hanburyi ‘Mem. Merlin Rigley’ 

(preuzeto sa sajta www.botanicaltd.com)

     I za kraj jedna preivna orhideja koja je 1998 godine premestena iz roda Encyclia u rod Euchile:

Euchile (Encyclia) citrina

Istorija orhideja - II deo

     Otkricem novog sveta, neke druge vrste orhideja, pre svega epifite koje su do tada bile nepoznate, su predstavljene Evropi.

     U nekim starim Asteckim spisima pise kako je plod Vanile koriscen kao zacin za pice napravljeno od kakaa. I maje su takodje koristile Vanilu. 1510 godine su spanski konkvistadori doneli vanilu u Evropu.

     1522 godine, u medicinskoj knjizi ''Badianus' Manuscripts'' po prvi put u Zapadnoj literaturi, se pominje orhideja Vanila. Ova prva studija flore Juzne Amerike kaze da su se plodovi Vanile koristili kao zacin, i kao pice za dobro zdravlje.

     U delu ''Gerard's herbal'' (John Gerard, 1542-1612), obljavljenom 1597, orhideje su bile nazvane ''Satyrion feminina'' zato sto su smatrane satirovom hranom, i da one podsticu nezeljena ponasanja.

     1688 je Dzon Rej (John Ray) u svom delu ''Plantarium History'' opisao orhideju Disa uniflora kao najlepsu orhideju iz Juzne Afrike.

Disa uniflora

     1712 je Englebert Kaempfer, nemacki lekar, u delu nazvanom ''Amoenitatum escoticarun'' pomenuo, po prvi put, orhideju sa Istoka.

     1728 godine je obljavljena knjiga o orhidejama u Japanu, pod nazivom ''Igansai-ranpin''.

     1735, je Karl Von Line (Linnaeus), svetski botanicar, uspostavio ne samo prvu koherentnu identifikaciju biljaka (Prvo ime roda, pa zatim ime vrste) vec je postavio i linije razvitka zivih organizma, i zakone evolucije. U svojoj studiji pod nazivom ''Genera Plantarum'', koristi rec ''Orchidaceae'' (uzeto od ''Orkhis'') kako bi odvojio celu familiju orhideja. Ove studije su, dalje, bile pocetna tacka Darvinovim studijama.

     1763 godine je Line objavio spise u kojima je opisao stotinak vrsta orhideja, ali ih je nazivao ''Epidendrum'', posto su tropske orhideje bile poznate pod tim nazivom tada.

     1772 godine, Matsuoka objavljuje kinesku knjigu, koja je najverovatnije bila prevod japanske ''Igansai-ranpin''. U ovoj knjizi se pominju 6 vrsta orhideja.

     1830 godine, Dzon Lindlej (John Lindley), botanicar i taksonomista, je uradio prvu klasifikaciju orhideja. On je napisao puno knjiga o biljkama, ali proslavile su ga njegove knjige o orhidejama, ''The Genus and Species of Orchidaceae Plants'' (rodovi i vrste orhideja). Takodje je ostavio nedovrsenu knjigu pod nazivom ''Folia Orchidaceae'' koja se smatra za klasikom botanike, a on je poznat kao otac kultivacije orhideja.

     1862 godine, Darvin objavljuje knjigu pod nazivom ''Razna pomagala pomocu kojih orhideje oprasuju insekti'' (''The Various Contrivances By Which Orchids Are Fertilised By Insects''), koja je prvi i osnovni doprinos razumevanju i znanju o strategijama kojima ove vrste osiguravaju razmnozavanje.

     1877, Luis (Lewis) objavljuje knjigu ''Orhideje: Njihova struktura, istorija i kultivacija ''Orchids: Their Structure, history and cultivation''.